Posmatram koliko mi je još ostalo.
Brojim na prste
kojima sam te nekada dodirivao.
Gledam godove na mojim jagodicama
kako se nezaustavljivo i strelovito
šire
baš
kao i krugovi
u okeanu mojih suza.
Eh, prošle su godine,
a mi smo ostali…
Ti tamo – ja vamo.
A između – ljubav.
Ona – koja nas spaja.
Ona – koja nas razdvaja.
Uhvatila nas pod ruku pa ne pušta.
Vodi nas njoj samo znanim putevima.
Ptičice su pozobale mrvice
koje kradom ostavljasmo iza nas.
Hvatam ti pogled iza njenih leđa.
Pruži mi ruku da se još jednom
naše jagodice napune krvlju
crvenom kao plam,
vrelom, kao žar,
slatkom, kao nar…
Još jednom, bar.
