Davno beše kako nisam pohvalio šta je sve „Strip Kvadrat“ objavio u Makedoniji (zasigurno pogađate foru – sada Severnoj, koliko god da se to nama ne sviđalo). Na moje iznenađenje, barem onda kada sam se vratio u svet makedonskog stripa, bio sam zapanjen kada je u biblioteci Temkova i Jovčevskog svoj dom našlo ne jedno, već dva monografska izdanja. I za oštrooke koji su primetili da sam ovaj deo teksta kopirao iz prethodne Segunde spone (a za oštrookije koji su primetili da sam ovu foru koristio milion puta u mojim prethodnim člancima), smatrajte vaše sposobnosti zapažanja božanskim i nek vam nagrada bude preporuka za drugo od pomenuta dva monografska izdanja – „Fantazmagorija“ Smileta Cvetanovskog.
Pun naziv ove monografije je, doduše, „Fantazmagorija: Umetnost Smileta Cvetanovskog – 30 godina umetnosti“. Pomalo rogobatno, moram istaći, ali takvo rešenje je odabrano. Tri decenije umetnosti. Tri decenije Smile stvara, a deluje mi kao da smo se juče sreli u Leskovcu i pričali o stripovima, čak i delili sobu u Domu učenika (ovo je vreme pre nego što je Smotra prešla na isključivo hostelski smeštaj). Smile mi je ostao u sećanju kao možda jedina osoba na festivalima da me je, tokom istog događaja, skicirala ne jednom, već dvaput. No, to je priča za drugi put, jelte. Fokusirajmo se na monografiju.
Onaj deo gde je strip
Unutar „Fantazmagorije“ možemo pronaći individualne table i pokoju naslovnicu strip projekata na kojima je Cvetanovski radio. Reč je o pretežno (ali ne skroz) crno-belim uratcima koji rangiraju od humora do naučne i epske fantastike, pa i do kakvih urbanih priča. Konkretno predstavljeni stripovi ovde su „Pojedi mit“, „Stanica 5017“, „Krila želje“, „P. S. Volim te“, „Na početku“, „Istraživači“, „Lukavac i kofer“, „DIlema“ i, naravno, „Stapče i Šiška“.
Širina stilova kojom Cvetanovski raspolaže je impresivna. Na trenutke iznenadi vilinskim crtežom prijemčivim dečijem oku, a onda ubaci zaokret u nešto malo teže, mračnije i prigušenije. Stripovi ubačeni u ovu monografiju su, razume se, samo odlomci dužih stavki, i teško je po istim suditi kakav je Cvetanovski kao pripovedač. Ali zasigurno se može naglasiti kako mu nije strano raditi u više žanrova za dijametralno suprotne tipove čitalaca.
Onaj deo gde nije
Razlog zašto sam istakao ovde strip je taj što je Smile, dakako, strip autor u duši. Ali je strip tek četvrta od bezmalo sedam celina ove monografije. Dakle, koje su ostale?
Prva na spisku, kao i prva po sadržaju, uključuje ilustracije naučne i epske fantastike. Ovde, kao kod Anastasovskog, vidimo afinitete prema Konanu, ali se tu naziru i drugi zanimljivi izleti u fiktivno. Sidarta, Ikar i slovenske vile će svi naći svoje mesto ovde, i za razliku od Anastasovskog i njegove monografije čije ime počinje sa prefiksom „fantazma-“, ovde je Konan tek jedan element, a ne predominantni motiv.
Karikatura i satira uzimaju primat u drugom delu monografije. Cvetanovski voli da portretiše ljude, i njegove igrarije sa formom su iznedrile niz dela što poznatih ljudi, što infamnih političara. Satirični deo ovog odeljka, pak, je nekako suptilniji (ili, paradoksalno, namerno nesuptilan) i govori o temama sa kojima se svakodnevno srećemo, od korupcije u politici do neadekvatnih uslova za život prosečnog pojedinca. Inače, ovde treba istaći da su na velikom broju projekata koji su završili kao deo ove monografije (dakako, počev od karikatura upravo u ovom segmentu) sa Cvetanovskim sarađivali i drugi autori, konkretno Darko Marković Dar Mar i, zasigurno pogađate, Toni Anastasovski. Prema tome, iako ovo nije njegova monografija, definitivno je treća po redu gde se Anastasovski pojavljuje u nekom kapacitetu.
Plakati i posteri, kao glavna tema trećeg segmenta, su meni bili posebno interesantni jer govore o tome koliko je često zapravo Cvetanovski sarađivao sa pozorištima. Preko 90% postera u monografiji je vezano za neku predstavu, i gotovo sve tehnike, ručne kako i digitalne, su primenjivane u procesu nastajanja ovih dela. Par postera je otišlo na reklamne kampanje, nekolicina i na kampanje za humanitarne podvige (konkretno za širenje svesti o dečjoj paralizi), a jedan poster je čak i otišao na temu stripa – izdavačko udruženje i vizuelni centar za umetnost „Vizant“.
Peti segment, odmah posle stripova, sadrži dečju ilustraciju, definitivno najkomercijalniji deo opusa Cvetanovskog. U globalu dominiraju ilustracije za dečje slikovnice i ilustrovane priče. Nivo detalja koji se vidi u ovim kreacijama zapanjuje, i da je kojim slučajem Cvetanovski celu svoju karijeru usmerio na dečju ilustraciju, od samog početka, danas bi verovatno bio najtraženiji ilustrator Balkana.
U šestom segmentu vidimo sve akvarele, skice i crteže Cvetanovskog koje je smatrao važnim da se ovekoveče na papiru. I ovaj deo je dakako najraznovrsniji. Kako podnaslov ističe, tu su i grube skice i gotovi radovi, ali nema tu samo akvarela. Recimo, njegove skice i probni radovi za maskote su očito rađeni digitalno, a sem olovaka primećuje se i ugljen kao tehnika. Čak se i mozaik nazreo na jednom radu. Pritom, tematika varira, od mrtve prirode i pejsaža preko portreta i dizajna celih figura. Njegovi akvareli se posebno ističu, to treba navesti, zbog njihove fluidnosti, lakoće pokreta i uprošćavanja nečega detaljnog na one najestetskije elemente.
I dakako, nema šest bez sedam, i u sedmom segmentu vidimo erotsku ilustraciju Cvetanovskog. Aktovi preovladavaju, premda se na nekoliko mesta javljaju i žene koje nisu u potpunosti obnažene, ili su pak odevene ali skicirane u sugestivnim pozama. Vidi se da Cvetanovski ceni žensku figuru, jer se kao element javila i na više mesta u prethodnih šest segmenata, ali ovde dolazi do punog izražaja.
Sumacija
Nekako nemam šta ovde da sumiram. Cvetanovski je ispraksovani majstor koji je za 30+ godina predanog rada nanizao impresivan portfolio. Dakako, strip, slikarstvo, erotska ilustracija i karikatura, pa čak i radovi za decu, su nekako očekivani od komercijalnih ilustratora današnjice. Ali onda imamo i osveženja poput postera i plakata, koji daju novu dimenziju celom radu. Upravo ta raznovrsnost ide Cvetanovskom na čast, jer pokazuje da ga nije strah da proba nove stvari, da se nađe u nepoznatom okruženju i da u istom da svoj maksimum.
Ukratko, bravo za Smileta.
