Kao pesma umivena suncem
u letnja jutra zanesena cvetanjem
ponovo tajanstveno ćutim
dok se čudim mojoj tišini
u mislima lutam donoseći sreću
samo nepoznatima u prolazu
i opet se vraćam tebi
i nalazim najtananiji deo sebe
utkan u dubini tajne
koju čuvamo sami u dnu sećanja
Radojka Nikić Milinović: ***
