Kao u romanu mi se volimo.
Pišemo jedno drugom pisma.
Romantično brinemo
da naša ljubav bude filmska.
Scenario je to za zaljubljene
što bi da oproste sve ono,
što ih je razdvojilo.
Nego, `ajde još jednom,
po stoti put,
još jednom
budi saputnik moj
u vozu što od Nice do
Provanse klopara.
Ukrcaj se za polazak.
Suvo cveće u ostavi
posadi i dođi,
da ne budem ti daleka.
Sa četrdeset treće stranice
pokupi preostali novac –
onaj koji čuvamo za crne dane
koji su nam došli.
U ranac spakuj
čokoladu sa lešnicima,
stari brodski dnevnik
i ostale nepotrebne sitnice,
koje volim.
Ne zaboravi trešnje
što su na mrazu ostale.
Ako cipele ne mogu da stanu,
njih ostavi na četrdeset šestoj strani.
Cipele ću ti ponovo kupiti,
ali za broj manje,
da ne odeš mi predaleko;
da ne pobegneš trčeći
za vetrom i pticama.
I kad pođeš, ne zaboravi,
ostavi otvorenu knjigu,
sa posvetom na prvoj strani,
tebi zabludelom pesniku
sa željom da ne ode
i ovo malo ljubavi
što je za tebe preostalo.
Pesme iz ulice Starih zanata
