Zakon o roditeljima negovateljima počinje da se primenjuje od prvog oktobra 2026. godine, a zahtevi za priznavanje tog statusa mogu se podnositi od tog datuma. Radica Pejčinović Bulajić iz resornog Ministarstva kaže za RTS da je zakon namenjen roditeljima, starateljima i članovima porodice lica koja su potpuno zavisna od tuđe nege i pomoći, kao i dece sa senzorskim oštećenjima kojoj je neophodna tuđa nega. Sašenka Mirković iz Udruženja „Dečije srce“ ističe da je najčešće pitanje da li će dobijanjem ovog prava izgubiti neka već ostvarena prava.
Prvi put u Srbiji sistematski se uređuje status osobe koja zbog celodnevne ili intenzivne brige o detetu ili odraslom članu porodice sa teškim invaliditetom ne može da bude u redovnom radnom odnosu.
Radica Pejčinović Bulajić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekla je za RTS da je zakon namenjen roditeljima, starateljima i članovima porodice lica koja su potpuno zavisna od tuđe nege i pomoći, kao i dece sa senzorskim oštećenjima kojoj je neophodna tuđa nega.
Uslov je da su ta lica ostvarila pravo na dodatak za uvećanu negu i pomoć drugog lica. Taj dodatak je, kako je objasnila, osnov na kom će se, zavisno od pojedinačnog slučaja, podnositi zahtev za priznavanje prava na status roditelj-negovatelj i prava koja iz njega proizilaze.
Pejčinović Bulajić je naglasila da novčana naknada koju ostvaruje roditelj negovatelj ni na koji način ne utiče na ostvarena ili buduća socijalna davanja po Zakonu o socijalnoj zaštiti. Ona je podsetila da to nije samo šezdeset pet hiljada dinara, već da se plaćaju i porezi i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i obavezno zdravstveno osiguranje. Zbog toga će lice koje ima status roditelja negovatelja ostvariti penziju po opštim uslovima kada stekne pravo na nju.
Starosne granice koje zakon predviđa
Donja starosna granica za podnošenje zahteva je punoletstvo, dok pravo na aplikaciju prestaje sa navršenih šezdeset pet godina života, što je, kako je pojasnila Pejčinović Bulajić, granica za sticanje prava na penziju po opštim propisima o socijalnom osiguranju.
Zahtev se može podneti elektronski, preko portala eUprave, ili neposredno u nadležnom Centru za socijalni rad, prema mestu prebivališta podnosioca.
Stručno osoblje centra ima obavezu da pomogne ako postoji neka nejasnoća. Ona je istakla da je predlagač zakona, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nastojao da obaveze podnosioca budu minimalne, „skoro nikakve“, osim podnošenja zahteva i davanja neophodnih podataka.
Celokupan posao nakon toga odvijaće se kroz elektronski dostupne evidencije koje već postoje, pa će podnosioci u najvećem broju slučajeva biti oslobođeni prikupljanja papirnih dokaza.
Rok za obradu predmeta i donošenje rešenja, od trenutka kada dokazi budu kompletirani, skraćen je sa trideset na petnaest dana. Pejčinović Bulajić je navela da je cilj da postupak traje najkraće moguće i da roditelji koji su do sada bili uskraćeni za ova prava što brže dobiju rešenje koje im omogućava ostvarivanje statusa i svih ostalih prava.
Najčešća pitanja i dileme
Sašenka Mirković iz Udruženja „Dečije srce“ rekla je da najčešće pitanje koje roditelji postavljaju jeste da li će izgubiti neka već ostvarena prava, odnosno da li status roditelja negovatelja isključuje neke druge usluge.
Prema njenim rečima, više je reč o strahu od nepoznatog, a udruženje nastoji da ih ohrabri i uputi na one koji im mogu pomoći. Ona je navela da je to nadležni centar za socijalni rad, koji proverava i prikuplja dokumentaciju i brine o sprovođenju i korišćenju sredstava.
Mirkovićeva je, međutim, poručila da je „sve jako lepo regulisano“ i da ne očekuje mnogo izazova, ali da je, kao i kada god počinje primena nečeg novog, moguće da će se pojaviti nešto što nije bilo predviđeno. Zato je roditelje zamolila za malo strpljenja. Prvo oktobar je, kako je naglasila, samo početak primene, odnosno podnošenja zahteva, a zatim sledi procedura.
Udruženje, koje postoji dvadeset pet godina, spremno je da pomogne i oko elektronskog podnošenja zahteva, a kako je navela Mirkovieva, pomoć ide i dalje od toga, jer „radno vreme se ne završava tako što izađemo iz kancelarija“.
Mnoge porodice čija su deca odrasla uz udruženje, dodala je, slobodno se obraćaju i dele dileme i strahove. Savet koji im uvek daje jeste da međusobno komuniciraju i razmenjuju iskustva, jer, kako je rekla, „ako se udruže, uvek je jača snaga“.
Izvor: rts.rs
