“ Radoje Domanović “ Kragujevac
Vreme prolazi i teče kao neka reka.KOliko god da smo jaki, pametni ne možemo da ga vratimo. Ostaju nam samo uspomene urezane duboko u srcu. Najlepše četiri godine su iza mene. Osvrćem se, u mislima se vraćam na njihov početak.
Škola je puna razigrane dece. Sećam se toga dana, bio sam pomalo uplašen. Vidim dete koje drži maminu ruku i sa nestrpljenjem čeka da upozna svoju učiteljicu i društvo iz razreda. Tog dana sam imao sreće. Postao sam učenik najbolje učiteljice na svetu – Katarine. Vesela, nasmejana. Naučila nas je da čitamo, pišemo i računamo. Od nje smo saznali sve ono što do tada nismo znali. Bili smo nestašni, često smo je ljutili. Na njenom vedrom i nasmejanom licu ljutnja se topila. Učiteljičino dobro srce uvek nam je opraštalo. Teško će mi pasti rastanak. Zasuze mi oči svaki put kada se toga setim. Stekao sam puno prijatelja. Slažemo se i pomažemo jedni drugima. Naučili smo da čuvamo naše prijateljstvo. U sećanju će mi ostati zajednički odlazak na Kopaonik. Lepo smo se zabavljali. U slobodno vreme moj drug Pavle Bašić nije izlazio iz bifea. Prozvali smo ga „čovek iz bifea“. Vremenom smo rasli i postali bliski. Za četiri godine postali smo pismeniji i zreliji. Da mogu da biram, uvek bih izabrao odeljenje IV4. Da naše knjige mogu da progovore ispričale bi mnoge priče. Rodile su se prve simpatije, ali i prva razočaranja.
Četiri godine je odprilike 1 460 dana, međutim, meni je to vreme proletelo. Drugari su mi ove četiri godine učinili najlepšim u životu. Nakon ove najlepše četiri godine u životu osećanja su mi pomešana. Srećan sam zbog svega lepog što mi se desilo, tužan zbog rastanka i uplašen zbog onoga što sledi.
Učiteljice, nikada Vas neću zaboraviti. Imate posebno mesto u mom srcu.
autor: Pavle Mitić
odeljenje: IV4
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
učiteljica: Katarina Ćetković
