fbpx
spot_img

ž. a. r. – sećanje na vernog i dobrog prijatelja borisa, koga više nema

ž.a.r. - boris
 boris

neko je za nama vikao: hej pijanci, hej, hej sunđeri

oko nas su neke šarene mutave ptičice letele vrlo snisko

nešto se događalo

grad je bio pun besnih pasa

u zlatnim kavezima dremali su majmuni

smišljajući kako da nam promene budućnost

njihove podgojene sluge jurile su veštice po sokacima

jeftine, podmlačene ideale nudili su u šarenim paketićima

bio je božić

veliki crni talas prekrio je grad

besni psi sedeli su na trgu i birali svog kralja

kada su mi objavili prvu priču – leto u septembru

mislio sam: samo da provale da sam genije posle ću lako

nisu provalili

kiša je tog proleća postala iznenada tiha i magličasta

poput prvih devojačkih suza

bila je topla i mirišljava, puna ocvetalog voća i nekih šarenih

leptira koji su danima prosipali prah sa svoih nežnih krila

po srebrnastim vitražima naše mladosti

 

bilo je vreme za buđenje

izašao sam na ulicu i dodirnuo novi dan jezikom

bio je gorak

 

sve što je nekada postojalo

postoji

čujem tešku pesmu mrtvih i nebo kako plače

oni koji su imali svoju revoluciju

nisu shvatili da je nama potrebna naša

svakom svoja igračka

 

škripe tramvaji majku im majčinu

škripe u predjutarnjoj magli

u malom mozgu u potkolenicama

živim mučki

živim ništački

dok mrtvi prašinjari oko mene mudruju

bivši revolucionari sriču nevidljiva slova

daleke budućnosti

a prolazi noć

a kafane zatvorene

a škripi nešto majku mu

škripi oko srca i hladno u gaćama

zašto su nas preverili vičem

gospodine vaše isprave – kažu

Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.