fbpx

Aleja velikana

Strip i Slavonija… Prva asocijacija na ova dva pojma mi se ukazala sad već poodavne 2011. godine, u Leskovcu, kada je održana upravo izložba slavonskog stripa, prva te vrste u Srbiji, a pak još jedna u nizu balkanskih izložbi koje je Smotra uzela pod svoje. Uz to, to je bila i prva ikada godina kada je potpisnik ovih redova i bitisao u Leksovcu, barem nakratko, te je pamćenje ikakvog detalja sa te izložbe tanušno, at best.

Druga asocijacija na ova dva pojma se desila godinama kasnije, takođe u Leskovcu, godine pre Milostive Gospođice Corone-Chan 2019-te. Zadenuo se, ispred Kulturnog centra, razgovor sa mladom hrvatskom animatorkom imenom i prezimenom Mateja Štefinščak (iako ona sama nije fan istog prezimena, neće vam uzeti za zlo ako vi jeste – fenomenalno je) o mnogo čemu, prvenstveno o animaciji i stripu (ako imate prilike da overite njen kratki film sa bakicom i kučencetom, odradite to pod tačkom obavezno!), ali se onda nekako dotakosmo učmalosti i očajanja u naše dve propale i jadne države. Probaću da je citiram: „U Slavoniji samo sela puna starčeka, svi mladi su otišli vani.“ U rasponu od osam godina, dakle, ne samo da se situacija na polju kreativnosti nije poboljšala u zemlji-susedu (preciznije, njenoj severnoj pokrajini), nego je ispala i mnogo gora.

foto: Udruga Stripos

No, i pored očitog nepomaka na polju kulture, narod iz udruženja „Stripos“ je svakako hteo da Slavoniji podari jedno delo koje će predstaviti najistaknutije slavonske strip crtače, od postojanja stripa na prostoru Balkana pa sve do dana tadašnjeg. A tadašnji dan je bio negde tokom Armagedonske 2012-te godine, tek godinu dana nakon uspešne izložbe u srcu (ili kakvom drugom organu) Leskovca.

To delo krasi ime „Slavonski strip crtači“ i u biti je sumacija same koncepcije knjige – kratak je, jasan, bez pretenzija, tačno zna šta želi da pokaže. Kako tvrdi blurb na zadnjoj korici ova zbirka, citiram, „donosi raskošan fundus, izbor iz širokog opusa 70 panonskih majstora stripa koji su po kvaliteti i kvantiteti dali nemjerljiv doprinos povijesti hrvatskog stripa.“ Da, 70 autora sa sve kratkim biografijama i selekcijom tabli, ilustracija i skica, a sve u želji da pokaže domaćoj publici da Slavonija i te kako ima kim da se podiči na polju devete umetnosti.

Nakon kratkog, ali informativnog uvodnika Ivana Trenkla, kreće spisak autora. I naravno, ovo ne bi bio tekst jednog od najiritantnijih strip ljubitelja na ovim prostorima ako ne bi naveo apsolutno sva ta imena istim redosledom kako su navedena i u samoj knjizi. Dakle, između zlatnožutih korica predstavljeni su: Nenad Barinić, Stanko Bešlić, Goran Blagus, Radivoj Bogićević, Vlatko Brozović, Vojko Bojanc, Bruno Budrović, Neven Budrović, Igor Čabraja, Zdenko Čiček, Tugomil Čopčić Tugi, Adam Čurdinjaković, Vladimir Delač, Marko Dješka, Borivoj Dovniković Bordo, Nedeljko Dragić (zaveden kao „Nedjeljko“), Slavko Đapić, Vanja Eberl, Marijan Ebner, Ognjen Golubić, Ljubica Heidler, Eduard Griner, Roko Idžojtić, Boris Ivandić, Helena Janečić, Josip Karežić, Albert Kinert, Veljko Kockar, Mirko Kladarić, Josip Klarić, Mato Klarić, Ivan Kupinski, Ivica Kurtz, Vilhelm Kutti, Sebastijan Lechner, Ivan Žan Lončar, Josip Majić, Danko Malek, Zvonimir Manojlović, Bruno Marin, Boris Matešić, Dubravko Mataković, Ivan Međugorac, Stanislav Geza Milošić, Miroslav Nađ, Dinko Nizić, Željko Pahek, Ivan Novačić, Darko Pavić Dajka, Zvonimir Perak, Drago Piskač, Ivica Puljak, Krešimir Pongrac, Boris Racanović, Željko Racanović, Domagoj Rapčak, Davor Rukovanjski Rukoš, Marko Ćosić Ćoske, Antun Smajić, Perica Strinić, Hrvoje Šleder, Davor Šunk, Tihomir Taborski, Milan Tomas, Teodor Trick, Željko Vampovac, Željko Vladetić, Filip Vučnik, Željko Vujić, Zdravko Vukić, Uroš Zdjelar i Krešimir Zimonić.

foto: Udruga Stripos

Impresivno, ne? A impresivno je i videti od kakve fele su svi ovi majstori. Neki od njih su već klasična imena stripa, kao Lehner, Kockar i Bordo, a neki su nastavljali tu tradiciju i u međuvremenu napravili od sebe household imena, poput Dragića, Matakovića, Zimonića, Paheka i Bešlića. Neki su imali čast da se i, barem te godine, vrlo mladi uvrste u ovaj kompendijum, poput Dješke, Eberlove, Rapčaka i Međugorca, a neke od njih, poput Paheka, sam imao čast i lično da upoznam. A što se stilova tiče, nema čega nema u ovoj knjizi. Od klasičnog, realističnog stila u maniru strip romana iz 30tih i 40tih godina prošog veka do modernih fantastičnih i SF storija, od klasične karikature do groteske, od glavnog toka do alternative, od dečjih vragolija do otvorene i lascivne erotike. Stripovska Slavonija je zaista bila dom desetinama vanklasnih autora. A ako je barem i trećina tog broja vraćena u vidu novih autora u godinama između publikovanja „Slavonskih strip crtača“ i objave ovog teksta, ja ću barem biti zadovoljan.

Naposletku, treba poštovati istoriju jednog regiona, pa makar ona bila i mala, što u slavonskom stripu ni po kom osnovu nije slučaj. Autori navedeni u knjizi se kreću od bukvalno 19-tog veka pa do novih decenija, što je jasni indikator da je ovaj deo Hrvatske plodno tle za nove umetnike. Pa tamo za nekoliko godina, kada nas konačno Visprenica iz Vuhana napusti, taman da se priredi novi kompendijum, dopuna ovog, sa mnoštvom novih autora i novih tabli, a sve da počne upravo od prelistavanja ovog izdanja. I ne, nimalo nije gordo reći da će ova knjižica i te kako biti i ostati za pamćenje.

 

Ivan Veljković
Ivan Veljković
Misli o stripu, pokatkad i filmu, bačene na digitalni papir i puštene u etar.