Ti što nosiš milost
carstvu nebeskom
nežnošću spokoj
ishitrenog dodira
upamti samo jedno:
tvoj sam Sin pred zemljom i ljudima.
Da te Sveticom zovem.
I kada dođeš sa nebesa
Jednu žutu krušku ponesi
pala je jesen s puta druma
smrti se ne plašim, kasnim…
kada sa bršljenom zaspim
u sanak budni ratujem-
pred zorom…one što nema…
da je sestrom zovem…
Bezimena zvezdo…
ne mogu bez tebe!
Da večno tragam.
