fbpx
spot_img

„Crnković vino“ – iz Lebović kraja…

Stariji i od same Subotice Gornji Tavankut specifičan je po mnogo čemu. Priča koja sledi rezuveriće mnoge koji misle da u Srbiji nema života-ima, ali svoju zemlju treba voleti.

Primer za to su bračni par Igor i Nataša Crnković iz pomenutog Gornjeg Tavankuta.

Ovaj bračni par se opredelio za ovo područje Bogom danu vinovu lozu , kvarcni pesak  ovog područja grožđu daje sva neophodna organoleptička svojstva.

„Venčali smo se dve hiljade i devete godine, eto skoro deceniju imamo sinove naslednike Milana i Luku, u vinogradu nam pomaže Natašin otac Helmut i moj otac Franjo, godišnje u bačve sipamo i po pet do šest hiljada litara vina raznih sorti. Pošto sam u upravi fudbalskog kluba „Tavankut“ neretko sa svojom suprugom doniram vino za razne manifestacije koje u našem mestu ne manjkaju“-ističe Igor glava porodice .

Gospođa Crnković uz širok osmeh priča svoju priču i vezanost za vinograd i za zemlju.

„Posle smrti moje majke Etuške koja je odavde iz ove kuće otišla da živi u Nemačku sedamdesetih godina prošloga veka i gde je upoznala moga tatu Helmuta-odlučila sam da se vratim na mesto odakle je moja majka pošla u svet, po odlasku u penziju pridružio mi se i moj otac Helmut tako da sada i on radi sa nama od jutra do mraka svakoga dana jer uz vinograd imamo i drugih kultura  kao i živine-sve to valja obraditi  i držati domaćinski“

Helmut Kronenberger  Natašin otac  govori da voli rad u vinogradu ali da nevoli vino.

„Ja volim pivo „Jelen pivo“ volim bolje je nego moje u Nemačkoj“

Zajedno sa Igorom posetio sam i njegove roditelje, Franju i Ilonu koji imaju takođe vinograd i podrum.

Tu čoveku zastaje dah jer osim vinogradarstvom Franjo Crnković se bavi i umetničkom stolarijom od koje zastaje dah.

„Vinograde su imali i moji stari, ja sam se više posvetio svemu pre par godina kada sam otišao u penziju i mogu reći da volim vinograd i vino naravno jer se neprska uopšte otrovima nego je sve organsko, zadovoljan sam jer netrujem niti sebe niti okolinu i što je najbitnije u vinogradu osećam potpuni duševni mir“ –sa osmehom zadovoljstva govori Franjo.

Inače Tavankutsko udruženje vinara ove godine očekuje i svoj vinski put.

Pri rastanku sa ovom divnom porodicom zamoljen sam da svim čitaocima u ime porodice Crnković i Kronenberger poželim sretne Božićno-novogodišnje praznike.

Gornji Tavankut-Lebović kraj.

S’leva na desno :Igor i Nataša sa decom Milanom i Lukom i sasvim desno Helmut Kronenberger.

foto Tomislav tošo Mačković
Igor Crnković u vinskom podrumu

Tomislav Mačković
Rođen u Subotici 1976. godine. Roditelj Nevene i Lazara, odlikovani vatrogasni oficir (vatrogasac dobrovoljac), kuvar. Pisac i novinar, fotoreporter sa jednom izdatom knjigom na bunjevačkoj ikavici pod naslovom "Pripovitke iz života tavankutski Bunjevaca". Saradnik Hrvatskih novina, Riči bunjevačke matice, subotičkih medija... Bavi se ekologijom i izraženi je kosmopolita.