Stariji i od same Subotice Gornji Tavankut specifičan je po mnogo čemu. Priča koja sledi rezuveriće mnoge koji misle da u Srbiji nema života-ima, ali svoju zemlju treba voleti.
Primer za to su bračni par Igor i Nataša Crnković iz pomenutog Gornjeg Tavankuta.
Ovaj bračni par se opredelio za ovo područje Bogom danu vinovu lozu , kvarcni pesak ovog područja grožđu daje sva neophodna organoleptička svojstva.
„Venčali smo se dve hiljade i devete godine, eto skoro deceniju imamo sinove naslednike Milana i Luku, u vinogradu nam pomaže Natašin otac Helmut i moj otac Franjo, godišnje u bačve sipamo i po pet do šest hiljada litara vina raznih sorti. Pošto sam u upravi fudbalskog kluba „Tavankut“ neretko sa svojom suprugom doniram vino za razne manifestacije koje u našem mestu ne manjkaju“-ističe Igor glava porodice .
Gospođa Crnković uz širok osmeh priča svoju priču i vezanost za vinograd i za zemlju.
„Posle smrti moje majke Etuške koja je odavde iz ove kuće otišla da živi u Nemačku sedamdesetih godina prošloga veka i gde je upoznala moga tatu Helmuta-odlučila sam da se vratim na mesto odakle je moja majka pošla u svet, po odlasku u penziju pridružio mi se i moj otac Helmut tako da sada i on radi sa nama od jutra do mraka svakoga dana jer uz vinograd imamo i drugih kultura kao i živine-sve to valja obraditi i držati domaćinski“
Helmut Kronenberger Natašin otac govori da voli rad u vinogradu ali da nevoli vino.
„Ja volim pivo „Jelen pivo“ volim bolje je nego moje u Nemačkoj“
Zajedno sa Igorom posetio sam i njegove roditelje, Franju i Ilonu koji imaju takođe vinograd i podrum.
Tu čoveku zastaje dah jer osim vinogradarstvom Franjo Crnković se bavi i umetničkom stolarijom od koje zastaje dah.
„Vinograde su imali i moji stari, ja sam se više posvetio svemu pre par godina kada sam otišao u penziju i mogu reći da volim vinograd i vino naravno jer se neprska uopšte otrovima nego je sve organsko, zadovoljan sam jer netrujem niti sebe niti okolinu i što je najbitnije u vinogradu osećam potpuni duševni mir“ –sa osmehom zadovoljstva govori Franjo.
Inače Tavankutsko udruženje vinara ove godine očekuje i svoj vinski put.
Pri rastanku sa ovom divnom porodicom zamoljen sam da svim čitaocima u ime porodice Crnković i Kronenberger poželim sretne Božićno-novogodišnje praznike.
S’leva na desno :Igor i Nataša sa decom Milanom i Lukom i sasvim desno Helmut Kronenberger.
