Eh, ko zna dokle li si
ti do sada stigla
odmotavajući u svojim rukama
klupko moje sreće?
Kraj je kod mene,
a početak će se jednog dana
naći u tvojim rukama.
Ali, ko zna dokle li ćeš do tada
stići?
Da idem za tobom – sada je već kasno.
Da čekam da se vratiš – sada već ne mogu.
Sklopiću ruke i moliću se Bogu
da te još jednom osetim u stogu.
