Vita – kao vita jela,
hita – kao hitra strela,
lepa – kao stella bella…
Pametna – kao pčela.
Slatka – kao čokoladica,
mila – kao devojčica,
fina – kao mašnica…
Dobra – kao dobrica.
Ona je sve što neko voli, ona je sve što neko želi…
Mirisni, rascvetani bagrem beli.
I u snu, i na javi
ona je poklon pravi.
Da život začini, zamiriše,
da obasja, da inspiriše.
Da svojim blistavim osmehom odagna nevolje sve
i na obrazima pokaže divne rupice dve.
E, tada shvatiš šta je dobrota i lepota…
Tada spoznaš smisao života.
A smisao je da u njemu bude ta dama fina,
smisao – to je Marina.
* Povodom položenog poslednjeg ispita na Pedagoškom fakultetu u Jagodini
11. II 2009.
