fbpx
spot_img

Darko Habazin – “Beleg” na duši, telu i u vremenu (intervju)

U književnosti je par decenija, iza sebe ima dvocifren broj naslova, spada u onu grupu autora sa vidno utisnutim tragom na inače trusnom i nestabilnom književnom tlu. Ipak, svako njegovo novo delo, sa sobom nosi utisak – da ono najbolje od ovog autora tek dolazi! Da li je zbirka pesama “Beleg”, dokaz toj tvrdnji, odnosno da li govori u prilog iznetom utisku – procenite sami. Mala sugestija… “Beleg” je zbirka, koju zaista vredi pročitati, doživeti, proživeti i prožimati, od prve do poslednje stranice.

Njegovo ime je Darko Habazin, živi u Beogradu; pesnik, pisac, po obrazovanju etnolog, član Udruženja književnika Srbije… Darko je autor jedanaest naslova, a pomenuta zbirka “Beleg”, inače zbirka haiku poezije, je šesti naslov u toj bogatoj književnoj riznici koji se odnosi na poeziju.

Nikola: Darko da počnemo ovaj razgovor rečima: “Čekalo se pa se dočekalo”.

Posle nekoliko godina izdavačke pauze pred publikom je tvoje novo delo, zbirka pesama “Beleg”.

Nikola: Każi nam nešto više o tome?

Darko Habazin: Pesme koje su uvrštene u zbirku nastajale su tokom pet prethodnih godina.Gotovo svaka je brušena. Nastojao sam da u pesmama nema suvišnih reči.    Pokušao sam da kvantitativno i kvalitativno pariram ” Neraspeću’. Koliko sam u tome uspeo vrednovaće kritika i publika. Najvażnije je da sam sa napisanim zadovoljan.

Nikola: Da li je pauza koju si napravio bila unapred isplanirana ili se jednostavno desila sama od sebe? Możda si čekao pravi momenat za novo ukoričenje?

Darko Habazin: Kad nestrpljiv autor knjigu ne objavi pet godina godina ne może se govoriti o pauzi bar ne na takav način. Zbirka u rukopisu nije prošla ni širi krug u jednoj izdavačkoj kući ,koja pobedničku, objavljuje.  Objavio  sam je o svom trošku  u za poeziju dovoljnom tirażu.   Dve stotine objavljenih primeraka neće ući u knjiżarsku distrubiciju.  Sakupio sam dovoljno energije i u prodaju ću sam,  kao i do sada.  Ako korist čekanja neka i postoji, prošla godina  je preskočena  jer uopšte nija bila pogodna za izdavanje.

Nikola:  Naziv zbirke je veoma karakterističan. U nekom prenesenom, simboličkom značenju, da li je u pitanju beleg kojeg ti ostavljaš svetu ili je to beleg sveta i života na tebi? Uopšte da li je moguće kod umetničkog stvaralaštva, prožimanja i konačnog izraza razdvojiti ta dva?

Darko Habazin:  Ako govorimo o zbirci,  beleg ne mora biti samo ličan.  U svakom ispisu, proznom ili pesničkom, lično makar u prstohvatnoj meri postoji. Čak i kad se piše u prvom licu, poistovećivanje autora i dela może umanjiti utisak pročitanog. Više sam za to da poruke i metafore u pesmama svako protumači na svoj način.  Belegom dodatno utiskujem originalnost u stilu i podastirem ga čitalačkoj publici.

Nikola: Haiku poezija nije jedini ali jeste dominantan vid tvog pesničkog stvaralaštva… Zašto?

Darko Habazin: Haiku posvećenik jesam. Pišem onaj trostihni. Ne bavim se toliko metrikom 5/7/5. Nastojim da i u manje slogova uhvatim trenutak i da ga što vernije tehnički omedjenog prikażem. Moguća je i ovakva kvalifikacija jer svoje uradke često  na društvenim mreżama objavljujem. Zastupljen sam u zbornicima, časopisima i antologijama. Volim poetske tehničke izazove. Tek sam posle šest meseci svakodnevnog promišljanja napisao solidan haiku, kada sam već  od ovako zahtevnog poetskog izražaja odustajao. Otud je i pitano moguće. Zbog ne baš preduge koncentracije u poslednjih dvadesetak godina skloniji sam kratkim formama. Pišem aforizme. Kratke priče za odrasle dolaze mi redje.  Ne pišem više ni kratke priče za decu. Oprobao sam se i kao tvoj kolega. Za časopis “Preokret” pisao sam uredničko slovo, reportaże, filmske prikaze i intervjue.

Nikola:  Bez dileme si jedan od prisutnijih i istrajnijih haidjina kako u Srbiji  tako i u regionu. Znamo da je  haiku  potpuno drugačiji u odnosu na  sve druge pesničke forme, šta zapravo dobar haiku odlikuje?

Darko Habazin: Prisutan jesam. Nije mi żao što ne pišem petostih. U  formi 5/7/ 5/ 7/ 7 lakše se da ispratiti trenutak bez podrazumevanja. Izazov me i dan danas odrżava na haiku površini. Ako i jesam istrajan ne čuvam  uvek ponajbolje radove za festivale. Zbog manjka dobrih prevodioca u Srbiji koji su ušli u srž haiku prepeva na engleski jezik, ne usudjujem se slati radove van  regiona. Haiku nije banalan. Usled mnogih pravila  nepoznavaoci misle da je krnj. Postoje i podsmesi. Nastojimo da to tako ne bude, iako nije svaki objavljeni haiku podjednakog kvaliteta. Tu je autocenzura i svest o boljima presudna. Opšta mesta nijedna knjiżevna forma ne trpi. Nagovestaj godišnjeg doba / kigo/ treba biti inovativan i ubedljiv. Ako haiku koji może biti i satiričan ,čitaoca ubedi , da je autor verno predstavio opažajan  trenutak koji se dešava u sadašnjosti i da ga je usaglasio sa prirodom i sobom onda możemo reči da je uspeo. Iako iznedren u Japanu izdašno  i kod nas plodi. Ako bih nakon żivota bio upamćen samo po jednom napisanom haiku i objavljenoj pesmi nisam se zalud hvatao  tastature i olovke.

Nikola: Darko Habazin je ipak mnogo više od haidjina. Imaš mnogo toga iza sebe, dosta tvog je napisano. Menjao si stil pisanja poezije. I dan danas   igraš se rečima dajući im nov smisao. Oslanjaš se pritom na osnovna značenja. Sklon si kovanicama, neke reči kao arheolog iskopavaš i ubaštruješ  u savremeni  pesnički izraz. Da li nakon “Belega” spremaš nešto novo, u kom  pravcu bi to moglo da ide ili se već kreće?

Darko Habazin: Šest zbirki poezije, haiku slagalicu i plaketu na srpskom i engleskom jeziku, dve knjige aforizama, zbirka priča za odrasle i zbirka priča za decu stoje ne samo na mojoj polici. Književnik sam, žIriram, pišem recenzije,  kao bibliotekar bavim se upisima dece iz vrtića i djaka prvaka u biblioteku tako što im drżim uvodne časove o značaju znanja koje će dobiti čitanjem. Bio sam  urednik nekoliko edicija. U četiri ruke, autor koji żivi  u Beogradu i ja, prepevavali smo dve pesničke zbirke sa arapskog na srpski. Stil pisanja pesama jesam delimično promenio. Proigrljivost je ostala. Igra reči i pravljenje nekih novih me możda i ponajviše inspiriše. Dosta arhaizama jesam ovovremenio. Moje nove reči se naslanjaju kako si i sam primetio na osnovna značenja. Ako postoji i neka teża svaka se może uz pażljivije čitanje i odgonetnuti. Naslovima nastojim  da pesmi dodam još malo zvučnosti. Najviše sam se promenio tehnički. Pošto slobodni stih  może a i ne mora da se  stavlja u strofe ovog puta su  sve pesme pisane  malim slovima u jednoj, bez znakova interpunkcije. Jedini  izuzetak čine zagrade. Imam pripremljenu novu haiku zbirku  koja  će sadrżavati onoliko pesama koliko budem imao godina u trenutku objavljivanja. Zasada stoje odvojenih 57  primera. Buduća knjiga aforizama se polako puni. Żelja mi je da objavim još jednu pošto sam  satirom u svet knjiżevnosti i zakoračio. U zemljama tranzicije svaki dożivljeni novi dan je  prepun prilika za  oštrenje.  Dijagnostifikovanje samo treba zapisivati.

Nikola: Nameće mi se pitanje koje je jako teško zaobići. Kako ocenjuješ savremenu knjiżevnu scenu, a kako pesničku scenu u njoj?

Darko Habazin: Możda je pametnije odgovore na ovo pitanje zaobići. I dalje se mogu pobrojati na prste  jedne ruke pisci koji od nekadašnje  književne slave żive. Druge uglavnom reflektor ukoliko nije stranački ne osvetljava. Ima skrajnutih  priča i romana. Knjiżare veoma retko izlażu zbirke pesama a ni mesto na polici ne garantuje prodaju. Neukusu se marketinški itekako podilazi. Takvi beleże odlične rezultate. Ima i pisaca koji pseudo istorijsku priču umeju da iznesu do kraja. Po današnjim merilima mogu se smatrati uspešnim. O lobijima neću. Velike knjiżevne nagrade donose benefite ali to ne znači da svaka naredna napisana knjiga bio to roman ili priča ne treba biti bolja. Mislim da se i aforizmi  po pitanju prodaje kotiraju bolje od pesama jer ih češće vidjam u knjiżarama. Hiperprodukcija je zamutila vid i vodu. Mnogo se piše. Skribomanija uzima danak i  dobra poezija u okeanu loše sve teże je i vidljiva. Treba u te jalove dubine zaroniti i pronaći takvo blago. Poštovaoci knjiga bez obzira na sve rečeno i dalje će  kupovati i čitati ono što ih zanima.

Nikola: Intervju smo počeli  sa “Belegom”. Na koji se način może doći do knjige? Koliko zbirka košta i da li planiraš da je promovišeš po Srbiji i regionu,  i da li će krasiti  neki štand  na predstojećem najavljenom  oktobarskom Sajmu knjiga?

Darko Habazin: Do knjige mogu čitaoci iz Srbije doći pouzećem.. Za sto dvadeset pesama potrebno je da izdvoje pet stotina dinara i da plate poštanske troškove. Potrebno je da me kontaktiraju na mejl / [email protected] /. Planirane promocije zasada su u Šapcu, Smederevskoj Palanci i  u Beogradu u prostorijama UKS -a. Ukoliko se Sajam knjiga odrżi  biću  prisutan  na humanitarnom štandu “Feniksa” u hali  14.

Nikola: Bilo bi prigodno da intervju završimo pesmom… Izdvoj jednu pesmu iz “Belega”, tebi posebnu, te se i tako predstavi našim čitaocima.

Darko Habazin: Učiniću nešto neobično. Tako i sam  biram zbirke, postaviću čitaocima pesmu sa stranice koja mi se  prvo otvorila.

 

PECKANJA

 

gledam u papuče

za koje sam se cenkao

( kupljene ocu

na dalekom letovanju)

nije ih ni obuo

govorio je

da će mene sačekati

znao je

da će čestice praha

(zrnca peska ko da su)

peckati svakoga jutra

moje tabane

 

Nikola: Darko, sve najbolje u daljem životu i radu i veliko hvala na razgovoru.

Darko Habazin: Hvala tebi.

Razgovor vodio: Nikola Trifić

Nikola Trifić
Rođen je 22. maja 1989. godine u Prištini. Završio je Pravni fakultet. Pored pisanja poezije i proze, bavi se i novinarstvom. Živi u Nišu.