fbpx

ZAŠTO NE VOLIM KAFKU

ž.a. r. " TREBALO JE DA NAPIŠE NA KRAJU: TRČALI SU KA SUNCU U DALJINI, LAKONOGI I SLOBODNI."
ž. a. r.
” TREBALO JE DA NAPIŠE NA KRAJU: TRČALI SU KA SUNCU U DALJINI, LAKONOGI I SLOBODNI.”

Nikada mi se nije dopadao bledunjavi klempavi Kafka. Falilo mu je još jedno parče belog papira na kome bi pisalo: “Jozef K. je ustao i potrčao. Trčao je lakonog i slobodan dok su mu topli sunčevi zraci sa istoka grejali dušu.”

Uvek me je nervirao  taj bledunjavi mastiljar jer mi se nekim čudom i tada činilo da piše o Srbiji.

Stojimo pred velikim svetom sićušni i uplašeni kao pred velikim besnim psom. Pružamo mu masnu kobasu očekujući da će  konačno da se pojavi neko, neko naš, i reći – šibe! Ali nikoga nema i besni pas se već oblizuje. Razmišlja šta će prvo.

Kako stvari stoje spojili nam se prošlost i budućnost. Od sadašnjosti nije ostalo ništa. Samo tanka nit kojom kao akrobate idemo iznad ponora. Kroz magične oči Orvelovih mašina zakoračili smo u sledećih sto godina samoće. Iz tih crnih kutija svaki dan naviru proroci, čudaci, čarobnjaci, lakrdijaši,  ulaze nam u duše, truju ih. Ubedili su nas da smo ubeđeni. Ubedili su nas da smo veliki, hrabri, snažni. Da smo spremni. Za šta ? To su zaboravili da nam kažu.

Sanjam. Sa modrih Kamniških alpa u ljubljansku kotlinu lagano sipi purpurna svetlost. Dodirujemo suton prstima, igramo se njime kao sa leptirom dok sedimo u restoranu “Nebotičnik”.

Sanjam Maksimir kako tone jednog jesenjeg jutra u srebrne talase magle.

Sanjam jednu noć mladosti prelivenu vinom u nekadašnjem sarajevskom hotelu “Bristol” i blistave oči jedne Sabine.

Sanjam da sanjam.

A više ništa ne postoji.

Samo veliki besan pas reži ispred nas. Njegove sitne, krvave oči i zadah smrti iz čeljusti.

Uzeću motku i raspaliti ga po njušci. Znam, niko neće doći. Još dugo. Raspaliću ga po balavoj gubici: šibe džukelo!

Ipak je taj Franc pogrešio.

Trebalo je na kraju da napiše nešto lepo i patetično. Recimo: “Ustali su i potrčali ka suncu u daljini. Lakonogi i slobodni”.

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.