fbpx

Dečija nedelja obeležena u Biljanovcu

Ove godine pod sloganom „Svako dete srećnog lica čuva jedna porodica“ realizovan je program rada Dečije nedelje u okviru Školice života u Biljanovcu.

Tradicija obeležavanja Dečije nedelje meri se decenijama unazad u svetu i kod nas. Ona se meri akcijama, brigom i delovanjem.

Prve sedmice oktobra meseca ove godine Dečija nedelja obeležena je i u Školici života u Biljanovcu. Aktivno su učestvovala sva deca,vaspitačice i roditelji. Svakodnevno su organizovane najrazličitije aktivnosti u kojima je svako dete pronašlo sadržaj, u kome je moglo da iskaže svoju kreativnost, maštu i talenat.

Prvog dana, deca su, zajedno sa vaspitačicama, prisustvovala predstavi „Klovn i Mađioničar“. Obzirom da je predstava bila u Baljevcu, gradiću koji je od Školice života udaljen pet kilometara, deca su, zajedno sa vaspitačicama, putovala gradskim autobusom. „To je autobus za odrasle“ tako ga deca zovu. To je za njih bio pravi doživljaj. Dogovorili su se da će biti divna, poslušna deca koja će poštovati pravila ulaska u autobus, izlaska iz njega, da će u autobusu biti disciplinovani i slušati svoje vaspitačice. Dogovoreno – ostvareno. Uspešno su stigli na predstavu i istu sa zadovoljstvom i uživanjem odgledali.

Biljanovac-1

U nizu aktivnosti organizovanih u Školici, posebna pažnja bila je usmerena na značaj porodice i prava svakog deteta da odraste u porodičnom okruženju. Drugog dana dečije nedelje, deca su aktivno diskutovala sa vaspitačicama o pravima i dužnostima dece. Vaspitačice su im pojasnile da sva deca sveta, bela i crna, siromašna i bogata, devojčice i dečaci, imaju podjednaka prava na ljubav, razumevanje, pravo da žive sa mamom i tatom, pravo da se druže i vole. Odrasli su dužni da štite decu i omoguće im da rastu i uživaju u životu dostojanstveno, sva deca imaju pravo da se školuju i da razvijaju svoje sposobnosti, imaju pravo na igru, jer sva deca sveta imaju pravo da budu srećna.

U razgovoru deca su iznela i svoja shvatanja o porodici, o životu u porodici, o svojim pravima i dužnostima. Najvažnije je što su shvatili da zajedno sa pravima deca moraju da imaju i dužnost. Evo samo nekih primera:

  • deca imaju pravo da ih odrasli shvate ozbiljno, ali zato deca imaju dužnost da slušaju i poštuju starije;
  • deca imaju pravo da budu ponosna na svoje poreklo i svoju veru, ali zato imaju dužnost da poštuju osobe različitog porekla i da poštuju njihovu veru;
  • deca imaju pravo da žive u srećnoj porodici, a deca imaju dužnost da budu poslušna i da tu porodicu svojim ponašanjem učvršćuju.
  • deca imaju pravo da naprave grešku, ali im je dužnost da nauče da je više nikada ne ponove.
  • deca imaju pravo da budu uvek sita, ali im je dužnost da ne bacaju hranu.

Treći dan je bio vrlo zanimljiv za decu. U Školici života organizovan je kros. Ono što je za decu bilo posebno interesantno je dodela „zlatnih medalja“ učesnicima krosa. Zlatne medalje su bile okrugle male čokoladice zavijene u žutu foliju , okačene za traku, pa su svojim oblikom ličile na prave medalje. Učesnici krosa su voleli svoje medalje, ne samo što su shvatili da su to ustvari čokoladice, već su bili ponosni što su ih osvojili.

Svoju kreativnost i maštu deca su najviše pokazala kroz crtanje na betonu dvorišta vrtića i na maskenbalu četvrtog i petog dana Dečije nedelje.

Crtajući na betonu po slobodnom izboru, deca su mašti ostavila na volju i tu su se pojavili najrazličitiji crteži, od porodice do jesenjih pejzaža Razdragano su trčali od jednog do drugog, svako hvaleći svoj rad za najlepši.

Za decu, a i za njihove roditelje, najlepši je bio završni dan Dečije nedelje – tada je organizovan zajednički maskenbal. Roditelji su zajedno sa decom učestvovali u kreiranju maski. Bilo je tu princeza, molera, leptirića, betmena… Zadovoljstvo dece uveličale su njihove vaspitačice jer su za ovaj maskenbal i one naprave sebi kostime. Deca su bila srećna što su svoju radost maskenbala delili sa vaspitačicama i svojim roditeljima, pa je otuda sasvim logično i usledilo pitanje: „Vaspitačice, vaspitačice kada će opet biti Dečija nedelja?“

Izvor: novakdjokovicfoundation.org

Zoran Todorović
Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.