Dušo moja,
Znam da ćeš jednom otići,
Lutanje je tvoje drugo ime
Nosiš ga ponosno
Kad-kad ga vešto skrivajući
Na dnu bunara punog uspomena…
Veruj mi, dušo moja,
Umorićeš se jednog dana…
Kada sneg zaveje grad,
Poželećeš svoj dom,
Poželećeš topli dlan…
Setićeš se prošlih dana,
Belih zora, vrelih noći,
Nad ruševinom starog mosta…
Tonućeš sve dublje u očaj
Dok u sećanju prizivaš
Sve minule dane.
