fbpx

Devojka iz mog kraja

Autor: Lulić Jovčić Divna
Autor: Lulić Jovčić Divna

Šta voljenoj pevati
U ovom muklom času
Kad ode niz nebnu stazu
Arsen, mladost i sjaj.
Note ožive u glasu
I odolevaju mrazu.
Smrt jeste odlazak
Al nije njegov kraj.

Ne plači suzo slana
Za jekom onih dana,
Kad bismo ludi od sjaja
poezije i vina
Ne žali oko tamno
Biće još megdana.
Pevaj, pevaj mi usno fina,
O DEVOJCI IZ MOGA KRAJA!

Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.