Posle dužeg oklevanja ( ne znam zašto) shvatih da ipak moram da odem na kontrolu kod kardiologa.
Samo da uzmem uput.
Odem u 11h. Čekaonica puna. Osvrnuh se oko sebe i počeh da čitam obaveštenja. Sezona godišnjih
odmora radi samo jedna doktorka, pre podne. Moja otišla u penziju.
– Pretpostavljam da je sad kasno da predam knjižicu? – uspeh da na kratko zadržim i upitam sestru. –
Piše da se knjižice predaju od 7?
– Jeste. Dođite sutra u 7. – sestra mi kratko odgovori i žurno ode.
Dođem kući i kažem mužu:
– Ostavi mi ujutru knjižicu kad pođeš na posao, a ja ću kasnije da dođem kod doktora.
Sutradan u 7 i 15min, muž ljutito ulazi u sobu i još s vrata viče:
– Knjižice se LIČNO daju sestri. Eno puna čekaonica, svi čekaju sestru. A ona dolazi u pola 8.
– Kako kad mi rekla, a i videla sam i da piše? – pokušah ja da se opravdam.
– NOVA pravila, rekoše mi ljudi. Eno svi sede i drže kod sebe knjižice.
– Zašto onda treba da se dođe u 7? – htedoh da pitam, ali odustadoh.
– Evo ti ova TVOJA knjižica pa radi s njom šta hoćeš. – baci mi knjižicu s vrata. – ja zakasnio zbog
tebe na posao.
Eto, još ja ispadoh kriva.
Sva sreća da sam na odmoru. Nego dok se ja spremi, za danas je kasno. Moraću neki drugi dan.
Odložim sve obaveze i taj dan posvetim ČEKANJU.
Stigoh tačno oko 7, sestra stiže skoro tačno u pola 8 a kod doktorke stigoh na red taćno za pauzu.
– Ne nerviraj se, ne nerviraj se – umirujem sebe. – Kud žuriš? Ionako si na odmoru.
Kad se završi pauzaaaaa i konačno stigoh na red, ljubazna doktorka me upita:
– Šta Vam treba? Uput? A pa ne može danas. Uputi za specijaliste se uzimaju od 1 – 5. u mesecu.
– Ovaj narod nikako da se nauči redu – reče sestra pružajući mi račun za participaciju. Da li je ona
to na mene mislila?
– Smiri se smiri se. Sva sreća da si do 5-og na odmoru. Ionako nigde ne ideš.
Mada, mislim se, mogla bih nešto sezonski da radim. Mogu, npr da dam oglas: „Dok ste Vi na odmoru, ja čekam u redu za Vas. Cena povoljna“.
