VIŠE SE NE ODAZIVAM NA TVOJE IME
I
prestao sam da pijem pilule za život posle
jedem sutlijaš i čitam poljsku poeziju
čekam da padne prvi decembarski sneg
da bih nosio jaknu od prevrnute ljudske kože
širok je asortiman ljudi koji borave u meni
ja sam čovek sa pet zvezdica
ništa drugo do Velaskezov Vodonoša iz Sevilje
budući prodavac romana, stripova i snova
koji zeđ za životom utoli vinjakom
dobro je, više se ne odazivam na Tvoje ime
niče u meni vokal patriotizam
dok brinem koliko je ljudi večeras
uvenulo na Cvetnom trgu u Beogradu
/bejah jedan od njih/
živeh tek toliko da se kaže da sam bio prisutan
više se ne odazivam na Tvoje ime
i verovah da si lampa
koja osvetljava moju dušu dok pišem
dok je u meni mrak
verovah da si čarobna lampa
da kada te protrljam pojavi se ona Ti
koja se nikome do sad nije prikazala
svakako ćeš imati dabl dabl učinak:
ne vrativši se, otići ćeš opet od mene
kao što lovci odlaze duboko u šumu u četiri ujutru
…
stekao sam te i stradaću od zalutalog (i)metka
kao lovac koji se nikada nije vratio
ja sam čovek sa pet zvezdica
i svih pet su padalice:
dok me gledaš kako padam ostvare ti se želje
II
dugo se, dugo u Tvojoj glavi igrala pogrešna predstava o meni
zvala se Plakao i raj
zato, neka me zatrpaju sisama, nagradama ili zemljom
svejedno je
jer na kraju krajeva
sve je jedan veliki trik i iluzija
nebo je samo ogroman cirkuski šator iznad nas
a ti glavna akterka:
Tvoje su sise samo dve humke ispod kojih si sahranila srce
uzalud smo prosipali suze, šarene perle, bisere i klikere
i uzalud veruju ljudi da mačke svojim predenjem leče
pogotovo zimi, kada padne prvi decembarski sneg
jer ono mače koje je ležalo na Tvojim grudima
dok sam čitao poljsku poeziju i jeo sutlijaš
uginulo je jadno
sećaš se da smo ga sahranili duboko, duboko u šumu
i lovac se nikada nije vratio
ostao je uplakan nad grobom
sve su to samo skirnšatovi jednog života
III
više se ne odazivam na Tvoje ime
kada na Cvetnom trgu u Beogradu viknu Poezija! Poezija!
/dok sedim za stolom u Le petit baru/
samo spustim pogled kao dečak na Velaskezovoj slici
i ćutim
ne odazivam se
Drobeno Stefan Mitić
