fbpx

DRUGA MAJKA

skola1U školi nisi tek radi reda,
Da hvataš zjala, i vreme gubiš,
Nisu ukrasi tabla i kreda,
Ni prazna truba u koju trubiš.

Škola nije kuća gde dremaš
I juriš glupe muve što zuje,
Nije ni izba gde ništa nemaš
Pa da te lošim stvarima truje.

Nema u školi ko kako hoće
I nije mesto gde đaci sede.
Pogotovu nije kuća strogoće,
Ni bauk koji decu jede.

Škola je nešto sasvim peto,
Sasvim važno i bezgranično,
I ne sme da prođe brzopleto
Kao sve dosadno i tome slično.

Ona je krilo koje te štiti
Od glupoće što jako boli,
U njoj se možeš zaljubiti
U nekog ko te potajno voli.

Tu možeš drugove najbolje steći
I blaga sveta najlepša naći.
Iz nje ćeš izaći bolji i veći,
I odatle ćeš zvezde dotaći.

A kada odeš i brige shvatiš,
I kad bar prođe života pola,
Biće joj drago kad joj se vratiš
Jer isto je, majka i škola.

Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.