U školi nisi tek radi reda,
Da hvataš zjala, i vreme gubiš,
Nisu ukrasi tabla i kreda,
Ni prazna truba u koju trubiš.
Škola nije kuća gde dremaš
I juriš glupe muve što zuje,
Nije ni izba gde ništa nemaš
Pa da te lošim stvarima truje.
Nema u školi ko kako hoće
I nije mesto gde đaci sede.
Pogotovu nije kuća strogoće,
Ni bauk koji decu jede.
Škola je nešto sasvim peto,
Sasvim važno i bezgranično,
I ne sme da prođe brzopleto
Kao sve dosadno i tome slično.
Ona je krilo koje te štiti
Od glupoće što jako boli,
U njoj se možeš zaljubiti
U nekog ko te potajno voli.
Tu možeš drugove najbolje steći
I blaga sveta najlepša naći.
Iz nje ćeš izaći bolji i veći,
I odatle ćeš zvezde dotaći.
A kada odeš i brige shvatiš,
I kad bar prođe života pola,
Biće joj drago kad joj se vratiš
Jer isto je, majka i škola.
