Nakon prospavane noći, verovatno se još nisu slegli utisci navijačima hrvatske reprezentacije o sinoćnoj eliminaciji iz takmičenja. Gol Rikarda Kvarežme, koji je došao na samo par minuta od već viđene penal serije, dugo će proganjati svakog navijača i biti mračna zavesa preko odgovora koliko su „vatreni“ mogli na ovom šampionatu. A mogli su mnogo.
Čini se, nikad talentovanija generacija od one koja je postala planetarno treća 1998. godine, niti su ikada od tad Hrvati delovalo kompaktnije i kao tim. Verovatno svi, za čije su se boje borili, mogu da budu ponosni na prikazano i teško da ko ima šta da im zameri. Po svemu prikazanom u četiri utakmice koliko su odigrali na ovom šampionatu, od svih neutralnih ljubitelja magične igre na zelenom tepihu, svrstavani su u favorite. Ne bi se reklo nezasluženo, jer je ekipa selektora Čačića igrala možda i najlepši fudbal. Tim sastavljen od nekoliko vrhunskih znalaca poput Modrića, Rakitića i Mandžukića, dopunjen igračima koji su sav raskoš svog talenta pokazali na ovom prvenstvu kao što su Perišić i Brozović, pa preko prekaljenih boraca Ćorluke i Srne i najmlađih poput Pjace, pokazao je lep i ofanzivan fudbal. Uvek su igrali na gol više i tek u retkim situacijama pokazivali slabosti. Možda i ne bi postali prvaci, ali sigurno nisu zaslužili ispadanje u ovoj fazi takmičenja, pogotovo ne od ekipe koja nije ništa pokazala tokom celog takmičenja, sem šlepanja na ime i staru slavu i srećnog prolaska u prosečnoj grupi gde su morali mnogo više. Ali, da vratimo priču na početak.
Hrvatska je startovala pobedom nad Turskom od 1:0 u utakmici gde je rezultat mogao i morao biti izražen većom gol razlikom po svemu viđenom. Turci su bili nadigrani u svim segmentima fudbalske igre i mogu biti presrećni sa minimalnim porazom. Već na prvoj utakmici, videla se želja igrača celog tima da naprave nešto veliko i da zaista veruju u to.
Ako je mali broj onih koji su verovali do te prve utakmice, onda je taj broj rapidno porastao nakon remija sa Češkom. Iako je na papiru pisalo 2:2, na terenu se ponovo videla snaga hrvatskog tima koji nije dopustio Česima ozbiljnije loptanje 75. minuta na terenu, lako su došli do 2:0 i da nije bilo, prvo povrede Modrića zbog koje je napustio igru, a potom i nebuloznog divljanja dela navijača, čak ni slučajni gol Češke ne bi ugrozio trijumf Hrvata. Svakako i pored remija, vera u sopstvene mogućnosti je nastavila da jača.
Utakmica sa Španijom, velikim favoritom, pokazala je da Hrvatska ne zavisi samo od Modrića kao neke druge „velike“ reprezentacije kojima kad vedeta ne igra, postaju drugi tim. Naprotiv, Hrvati su postali još opasniji. Odmorio je Čačić nekoliko igrača pruživši šansu mlađima, a ovi su mu to uzvratili na sjajan način poput Pjace, koji je pokazao da Hrvatska ne mora da brine za budućnost reprezentacije. Perišić je bio nezaustavljiv, Kalinić sjajan i uprkos ranom vođstvu Španije, ekipa nije odustala od svog stila igra. Činilo se da su na korak od poraza nakon izmišljenog penala za Španiju, ali je i sreća pogledala „kockaste“, pa je ostalo 1:1, iako je, ruku na srce, sudija trebao da ponovi penal usled preranog izletanja golmana. Valjda je to bila kompenzacija za grešku prilikom donošenja odluke. Nastavili su da napadaju i oružje koje im je sinoć presudilo, kontranapad, bilo je ubojito u njihovu korist tada, a Špance gurnulo u derbi osmine finala sa Italijom.
I tako se došlo do okršaja sa Portugalom, predvođenim Ronaldom, koji, sem gola Mađarima, ni po čemu nije pokazao da zaslužuje status zvezde i vedete. Kao i na mnogim utakmicama ranije kad je gusto i sinoć je bio neprimetan. Nije pravio razliku kao recimo Bejl u korist Velsa, već je ostao sakriven iza bledila ekipe i borbenosti ostalih manjih znalaca. Igrač koji je tu samo za statističke kolone nije napravio ozbiljniji potez 117. minuta igre. Sa druge strane pomalo je nejasno zašto Hrvatska nije od starta krenula kako je to uradila u drugom produžetku, jer je sasvim jasno da bi u takvom odnosu snaga postigla bar jedan, ako ne i koji gol više. Portugalci nisu ozbiljnije ugrozili gol protivnika, stajali su Hrvati stabilno na sredini terena i lagano pleli mrežu oko gola Portugalaca. Sjajne šanse iz prekida za Vidu nisu donele promenu rezultata, a kada se činilo da će u drugom produžetku doći do zatišja i čekanja na penale, Hrvatska je zaigrala kao i tokom celog šampionata ofanzivno i samo je fortuna odlučila da ovaj put ne bude na njihovoj strani. Opasni napadi su se ređali, a kada je Perišić uzdrmao stativu nakon šuta glavom, mnogi su se uhvatili za iste i dok su im ruke još u neverici stajale na tom mestu, shodno situaciji desio se i nastavak koji je samo pojačao stisak. Na panično izbačenu loptu defanzivaca, Portugalci su povukli kontru 4 na 4 i kada se u postavci došlo do šahovske markacije čineći se da nema rešenja, jedan potez je odmotao klupko. Lopta po zemlji, podvaljena Vidi iza leđa, naizgled ne toliko opasna, došla je do Ronalda koji je primio, povukao kratko i raspalio po njoj, usledila je sjajna reakcija golmana, ali na nesreću ko na tacni odbijena dolazi do Kvarežme, koji je ranije ušao i svež ispratio akciju za poklon glavom i čekiranje vize za četvrtfinale. Radost Portugalaca, sebično radovanje Ronalda koji nije ni pozdravio strelca nego je visoko uzdignute desnice mahao tribinama skrećući pažnju na sebe i ono što razlikuje jedan tim od drugog. Ćorluka je bodrio saigrače, brzo su se skupili u preostala dva minuta i uspeli da još jednom zaprete. Prohujala je lopta pored rašlji gola Portugala i sa njom ulaznica za nastavak takmičenja, ali ono što su prikazali, dovoljno je da bude garant da će na bar još dva velika takmičenja ova ekipa biti veliki favorit za završnicu i mina za svako ime na papiru, kao što je to bio sinoć njihov protivnik. Obično se moralni pobednik postaje nakon poraza u finalu, ali ovaj put bi se taj epitet mogao dodeliti selekciji suseda, a što se Portugalaca tiče, ukoliko podhitno ne promene igru i odigraju nešto konačno na terenu, završnoj predstavi ne mogu da se nadaju.
Danas slede tri nove utakmice osmine finala i nova uzbuđenja, uživajte i navijajte za svoje favorite.
