Старокафански памћеник, Мики Лазаревић, наставивио је своје истраживање о кафанама Крагујевца. Подсетимо се недавног текста: „Јавор порастао у Стару Србију.”
Угоститељство се у Крагујевцу памти још из турског доба. Зна се да су у 17. веку постојала два караван сараја и неколико ханова. Један од ханова био је на месту садашњег ресторана „Палигорић“. Улогу хана преузела је механа (меј-пиће, хан-кућа), уз обавезну писмену дозволу кнеза Милоша, рекао нам је пре месец дана.
Наставио је рад и констатовао да: Где је градска кафана Србија ту је и градска кафана Палигорић. Градска кафана која је данас најстарији сачувани угоститељски објекат у Крагујевцу. На овом месту Карађорђеве улице где се она рачвала у две улице (Београдска и Јованова), а данас Војводе Путника и Војводе Мишића крајем прошлог века цинцарин Риста Палигорић отворио је (кавану) и она је понела назив по његовом презимену. Досељен из Маловишта, као и сви цинцари одао се „механџиском“ послу. Била је то права гурманска кафана коју је дуго водио његов брат Михајло. Стара приземна зграда дебелих зидова је љубоморно чувала амбијент кафане са подједнако љубазношћу прихватајући путнике и у својим шталама стоку. Лист за народне интересе (Потпора) средином 1895. године је забележило:
Да је у Крагујевцу на Београдском друму у броју 1 радила гостионица „Код Балкана“ браће Ристе и Михаила Палигорић и да ју је касније држао Милосав Живић бивши коњички наредник. Стоји забележено да су у овој кафани одржане две оснивачке конференције 1898. године, „Крагујевачког радничког друштва”. Келнерај кафане имао је пуне руке посла нарочито у време вашара и коњичких такмичења, која су одржавана на хиподрому Михаиловац (Вашариште).
Између два рата кафана је била састајалиште разних сталешких организација и друштава. У њој су организоване: забаве, свадбе и наравно ловачке вечери. Национализацијом после Другог светског рата 1948. године кафана улази у састав Градског угоститељског предузећа под називом „Космај“. Листу „Светлост“ од 14. јула 1954.године, је објавио конкурс за постављање пословођа у самосталним угоститељским радњама, у коме се наводи да: кафана „Космај“ у улици Војводе Путника бр. 1 послује у саставу предузећа „Морава“. Након тога наметнутог имена, кафана поново враћа свој прави назив „Палигорић“. У међувремену баш због бројних ловачких забава често се спомиње као „Ловачки састанак“. У листу „Народна самоуправа“ број 27. од 3. октобра 1936.године, угоститељ Милан Поповић рекламира „Палигорић“ као хотел у Крагујевцу у улици Војводе Путника бр. 1.
Времена су се променила. Кафана је постепено мењала свој лик. Реновиране су просторије, промењен инвентар, осавремењена услуга. Башта је уместо дрвене добила камену ограду. Стари дуд у башти се нашао у новом декору. Улица Војводе Путника постала је важна артерија саобраћаја. Кухиња овог ресторана са свим домаћим и светским специјалитетима у многоме је допринела да Палигорић и данас задржи ранг најотменије крагујевачке кафане. Услужне капацитете сачињава ресторан са два сепареа амбијентално прилагођених за 90 гостију. Кафански део са 80 седишта и тераса-башта са око 60 седишта. У саставу објекта је пространа кухиња, точионица и помоћне просторије планира се и савремена пивница у подрумском делу. У опремању унутрашњег ентеријера доминира дрво и ламперија а зидови су украшени старим српским пушкама, ловачким трофејима уз већи број интарзија на горњим деловима пространих зидова, дела крагујевачког сликара, првоборца и боема Драгослава Марковића направљене 1972. године рекао нам је човек који је радни век провео у кафанама, а није конзумирао алкохол.
Кафана се цени због другарства па је у помоћ Микију прискочио академик, пуковник Жељко Зиројевић, преузевши на себе обавезу да исприча о оружју које је више од једног столећа сачувала кафана у својим одајама.
Једна од занимљивости коке се налазе у ресторану „Палигорић“ илити „Ловачки састанак” јесу и три пушке које се налазе на зиду ресторана оивичене вредним ловачким трофејима. Многи гости „Палигорића“ илити „Ловачког састанака” не знају о каквим се ту пушкама ради.
На зиду се налазе једнометне пушке Peabody M1870 произведене 1870. године. Име су добиле по (Henry Oliver Preabody) из Бостона Масачусетс који је од 1862. до 1868. године патентирао четири конструкције овог оружја.
Пушке Peabody M1870 је оружје са падајућим блок – затварачем. Поседује дводелни дрвени кундак и челични сандук са затварачем, који се спуштао и подизао помоћу полуге са доње стране врата кундака. Посебна занимљивост је то што се зна да је овај тип пушке у Србију дошао из Аустрије где су биле на тестирању, код аустроугарске комисије од 21. септембра до 22. октобра 1966. године. Шестог јануара ова комисија није прихватила ове пушке. Тада је Кнез Милан Обреновић био у изузетно добрим односима са Аустријом и одлучио је да учешћем ових пушака унапреди Српску војску. Он је за своју одлуку добио најповољније оцене. Треба напоменути да се поред ове 3 пушке које се налазе у Ловачком састанку, посебно је значајно знати да је једно овакву гравирану пушку на поклон добио од Аустријског цара Фрање Јосипа тада краљ Милан Обреновић.
Непознаницу ових пушака расветлили смо уз помоћ власника ових пушака, господина Бојана Марјановића, када смо скинули пушке са зида, прегледали и утврдили из кога су контигента науружања стигле и коме су заиста припадале. Што је најважније, оне престављају један раритет, нешто што ретко где можете видети осим у Војним музејима, код врсних колекционара и наравно у Крагујевцу у ресторану „Палигорић“ илити „Ловачки састанак”, у срцу Шумадије, расветлио је тајну академик Жељко Зиројевић.
О будућности ове кафане и о будућности најзначајних градских кафана: „Србије, Палигорића и Балкана” у Крагујевцу са Бојаном Марјановићем, замеником директора предузећа ХТД Шумарице д.о.о. Крагујевац.
Јавност зна да је „Ловачка састанак најстарија кафану у граду, радила је од 1885. године. Желим да у име предузећа ХТД Шумарице демантујем приче да желимо да променимо намену и да буде коцкарница, или да срушимо објекат и да направимо солитер. Овај објекат ће и даље бити градска кафана и биће култна кафана са нама и после нас!
План предузећа ХТД Шумарице је да у склопу фирме послују три култне кафане градске кафане и да наставимо традицију: „Србије”, „Балкана” и „Палигорића”! Овај објекат је мењао многе власнике, када смо га примили у инвентару и на зиду затекли смо: три старе пушке, ловачке трофеје, једну слику- портрет Ђуре Јакшића и три интарзије Драгослава Марковића. Репарираћемо уметничка дела и оружје у стручним институцијама, желимо да их сачувамо од зуба времена и да даље буду највреднији украс наших зидова у којима ће уживати наши гости.
У плану нам је да вратимо „Пивницу” и производњу пива у нашем подруму у коме је сада стварамо модерне услове за производњу, тамо где је од оснивања била пивница.
Нашим гостима желимо да понудимо наш производ, пиво без конзерванаса, „занатско пиво”. Ми смо сада нудимо „А ла карт“ услугу. Мени, у коме су све намирнице и пиће концептом кафане, домаће производње и са овог географског подручја: ракија „Книћанка”, вина „Винарије Катанић” и да у услугу вратимо некада популарне специјалете. Ја сам сентиментално везан за овај ресторан и одрастао сам на „пљескавици на кајмаку” које ми је куповао отац.
У настојању да обновим традицији замолио бих ваше читаоце, да ако поседују старе фотографије из овог објекта, да нас контактирају лично или дигиталним писмима путем адресе htd@sumaricedoo.com, јер фотографије причају више од 1 000 речи, рекао је за „Показивач” Бојан Марјановић, заменик директора предузећа ХТД Шумарице д.о.о. Крагујевац.
