Beogradska škola hemije prva na svetu je shvatila nemerljiv značaj otkrića periodnog sistema elemenata i prihvatila ga kao neodvojivi deo hemije kao nauke i svakodnevnog života. Autorke izložbe „Hemijska tvrđava“, dr Ljuba Mandić i dr Jasminka Korolija, decenijama su posvećene istraživanju periodnog sistema elemenata i popularizaciji hemije, a za RTS otkrivaju detalje sa izložbe i iz svog dugogodišnjeg iskustva.
Interaktivna izložba „Hemijska tvrđava“, autorki dr Jasminke Korolija i dr Ljube Mandić, profesorki Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, realizovana je u Muzeju nauke i tehnike povodom obeležavanja dva značajna jubileja: 190 godina od rođenja hemičara Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva i 155 godina od otkrića i objavljivanja periodnog sistema elemenata.
Periodni sistem hemijskih elemenata jedno je od najznačajnijih naučnih otkrića 19. veka. Osim što je omaž tvorcu i njegovom delu, izložba „Hemijska tvrđava“ dokazuje da se hemijski elementi mogu predstaviti na potpuno drugačiji način – ne samo kroz komplikovane formule, već i kroz zanimljive životne priče i situacije.
Koliko je trajalo građenje Hemijske tvrđave? Kako je rastao periodni sistem elemenata?
„Izložbom Hemijska tvrđava obeležavamo 155 godina od otkrića periodnog zakona i periodnog sistema hemijskih elemenata. Sakupljanje materijala za njenu igradnju trajalo 80 vekova. Reč je o posebnom materijalu, jer je svaki kamen temeljac ugrađen u tvrđavu jedinstven, čista supstanca, hemijski element.
Kada je započeo sastavljanje periodnog sistema, davne 1869. godine, Dmitrij Ivanovič Mendeljejev je imao na raspolaganju svega 63 hemijska elementa od današnjih 118. Ipak, svakom od njih je odredio tačan položaj u periodnom sistemu. I ne samo to, ostavio je prazna mesta za tri elementa koji će tek biti otkrivena. Posledenji hemijski element tenesin otkriven je 2010. godine“, navodi dr Jasminka Korolija.
Ko je još, pored Mendeljejeva, doprinosio širenju periodnog sistema elemenata?
„Rastu i širenju periodnog sistema elemenata doprineli su mnogi naučnici iz različitih oblasti. Na izložbi su slikama predstavljeni oni koji su, radeći u zemljama Evrope i Amerike, otkrili nove elemente“, dodaje profesorka Korolija.
Zanimljivo je da je, van granica Rusije, Kraljevina Srbija bila prva zemlja koja je uvela periodni sistem elemenata u obrazovanje. Kada je i kako do toga došlo?
„Kada je periodni sistem otkriven, imao je malo pristalica u naučnom svetu. I onda, kada su eksperimentalno bile potvrđene atomske težine koje je Mendeljejev predvideo na osnovu svog sistema, još uvek se nije uviđala njegova naučna, a time ni pedagoška vrednost. U naučnim krugovima je počelo da se piše o Mendeljejevu nakon otkrića tri hemijska elementa (galijum, skandijum i germanijum) koje je on predskazao.
Krajem osamdesetih godina započelo je uvođenje periodnog sistema u univerzitetske udžbenike i nastavu. Tako je tek 1890. godine uveden u udžbenike za studente u Engleskoj. Za razliku od zemalja na zapadu, Sima Lozanić je u II izdanju udžbenika iz neorganske hemije iz 1880. godine, opširno pisao o zakonu perioda i periodnom sistemu. Beogradska škola hemije je prva na svetu shvatila nemerljiv značaj ovog otkrića i prihvatila ga kao neodvojivi deo hemije kao nauke i svakodnevnog života“, objašnjava prof. dr Jasminka Korolija.
Šta je cilj izložbe?
„Prvi cilj izložbe je predstavljanje tvorca tvrđave Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva i njegovog dela, a drugi predstavljanje stanovnika tvrđave, hemijskih elemenata od kojih potiče sve što možemo da vidimo i dodirnemo. Prvi susret sa periodnim sistemom u kabinetu za hemiju neretko izaziva, blago rečeno, nelagodu kod učenika. Zbrka brojeva, skraćenica, slova sa eksponentima što liči na računarske poruke o greškama.
Zato nam je jedan od ciljeva bio da pokažemo da je periodni sistem veoma organizovani sistem, da je savršen u svojoj jednostavnosti, da o svakom elementu ‘govori’ mnogo. Redni broj elementa, odnosno njegov položaj u periodnom sistemu određuje njegova svojstva. A svojstva određuju njegovu primenu, njegove životne i neživotne uloge. Dakle, periodni sistem ne treba pamtiti, već samo razumeti“, naglašava prof. dr Ljuba Mandić.
Kako ste odabrali i simbolički prikazali elemente na izložbi?
„Na izložbi je podvučen odnos između svojstava odabranih hemijskih elemenata i njihovih neživotnih i životnih uloga. Odnos je prikazan za dvadesetak elemenata, najčešće prisutnih u našem okruženju, elemenata koji su u nama i oko nas.
Za prikazivanje su korišćeni interaktivni eksponati (didaktička igra – sastavljanje tablice periodnog sistema i popunjavanje praznih mesta elemenatima predstavljenim kratkim iskazima, tuch screen monitori za zastupljenost izotopa elemenata i njihov prirodni izgled, za kviz pod naslovom elementi u srpskim narodnim poslovicama, elektronska tabla sa zagađivačima, njihovim izvorima i posledicama njihovog dejstva, hemijski sat), dinamičke slike na ekranima (hronologija otkrića elemenata, elementi starih Grka, modeli jedinjenja, scene iz filmova, jedinjenja koje vole i vajari i zidari), slike i ‘neživotne i životne’ priče elemenata, navodi profesorka Mandić.
Koje biste zanimljive životne priče izdvojili za čitaoce RTS-a?
„Priča ima mnogo, jer je priroda dodelila elementima mnogo uloga. Izdvojiću samo nekoliko: Bez ‘šetnje H+-jona’ nema energetske valute, Da li uvek važi izreka ‘od viška glava ne boli’?, Jedinjenja opasna, a stvaraju se u organizmu!, Odbrana zasnovana na ‘mirisnim’ supstancama, Kosa kovrdžava ili prava, ‘Molekulski taksi’ kiseonika, Dva kilograma azota u našem organizmu, Može li aluminijum ubiti lososa? Šta povezuje sunđer i koprivu?, ‘Aristokratija’ u moru, Joni natrijuma i kalijuma i stisak ruku, Gas koji je spasao Zemlju, Zapis u kosi, Zlato kao lek, Gas blage histerije, ali i anestezije, Itaj-itaj!, Pacifista među najotrovnijim metalima“, nabraja prof. Mandić.
I za kraj, neizostavno pitanje, koji su elementi ugroženi zbog preterane upotrebe?
„Jedan od eksponata na izložbi je trodimenzionalni periodni sistem koji prikazuje zastupljenost elemenata u Zemljinoj kori i njihovu ugroženost zbog preterane upotrebe. Obeleženi su elementi ozbiljno ugroženi u sledećih 100 godina (helijum, cink, galijum, germanijum, stroncijum, itrijum, srebro, indijum, telur), elementi koji su povećano ugroženi zbog porasta upotrebe (litijum, kobalt i hrom), kao i elementi čija je dostupnost ograničena i postoji rizik snabdevanja u budućnosti. Naravno, prikazani su i obilno dostupni elementi“, navodi prof. dr Ljuba Mandić.
Izložba „Hemijska tvrđava“ u Muzeju nauke i tehnike realizovana je uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, a otvorena će biti do 30. juna 2024. godine.
Izvor: rts.rs
