Zvali su je rok princezom crnog talasa. Bila je jedna od najtalentovanijih pijanistkinja, a srednju muzičku školu završila je u klasi sa Ivom Pogorelićem. Završila je i arhitekturu. Na Kalemegdanu će biti otvorena izložba posvećena Margiti Magi Stefanović. Autori izložbe, Zorica Kojić i Dragan Ambrozić, bili su gosti Beogradske hronike.
Na platou ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu, biće predstavljeno 113 fotografija Margite Magi Stefanović naših izuzetnih fotografa: Goranke Matić, Srđana Vejvode, Gorana Vejvode i Aleksandra Kujučeva.
Mnoge fotografije će prvi put biti ekskluzivno predstavljene javnosti, dajući novi uvid u život i karijeru Margite Magi Stefanović, od perioda pre njenog ulaska u grupu „Katarina II“ 1982. godine, do poslednjeg albuma slavne „Ekatarine Velike“ – Neko nas posmatra iz 1993. godine.
Kako navodi Zorica Kojić, jedan od autora izložbe, smatrali su da je došlo vreme da jedna žena bude u fokusu naših izložbi.
„Mnogo je muškaraca bilo na sceni, vrlo zasluženih naravno, ali nam se činilo da su žene i u okviru Novog talasa i generalno žene na muzičkoj sceni možda malo skrajnute, da se nalaze u drugom planu, a da je njihov doprinos ogroman i u Margitinom slučaju taj doprinos zvuku benda u kojem je svirala, najpre u ‘Katerini II’, zatim u ‘Ekaterini Velikoj’, neizmeran. Danas ne bismo mogli da zamislimo zvuk tog benda bez njenih klavijatura“, naglašava Kojićeva.
„Mi smo hteli da malo u ovoj izložbi podastrenemo jednu poruku svima koji se sada bave muzikom, da su ta vremena nekako prošla i da imamo na koga da se oslonimo kao neki veliki primer koji je probio led zapravo. Magi je prva ženska osoba zapravo na rok sceni koja je ponikla u Beogradu, koja je bila ravnopravna sa momcima u jednom ozbiljnom rok sastavu, kao što vidimo, ostavila dubok trag i danas je popularna, možda čak i popularnija nego što je bila nekad“, ističe Dragan Ambrozić.
Jubilej Doma omladine Beograd
Ova izložba je inače prvi događaj u nizu događaja kojim će Dom omladine Beograda obeležiti 60 godina svog rada, dodaje Ambrozić koji je urednik programa ove ustanove. Dom omladine Beograda je uključen u rok kulturu od svog prvog dana, negde od 1966. godine, kad su u Dansing sali počeli da se održavaju rok događaji, pa sve do danas.
„Rok kultura je deo nečega što je Dom omladine doneo Beograđanima i hteli smo da ovom jednom izložbom ponudimo jedno moguće preispitivanje te istorije rok kulture, rok nasleđa, šta je nama rok kultura ostavila kao neku vrstu baštine uopšte posmatrano u celini naše nacionalne kulture“, navodi gost Beogradske hronike.
Do kraja godine će biti još nekoliko dešavanja koji će obeležiti 60 godina Doma omladine, napominje Ambrozić, kao i da ovaj prvi događaj postavlja obeležavanje jubileja na pravi tok.
Današnje muzičarke mnogo duguju Margiti Stefanović
Zorica Kojić naglašava da su u pripremi izložbe razgovarali sa fotografima koji su snimali Magi u nekim neobičnim trenucima pre nego što je postala rok zvezda, pre nego što je zakoračila na scenu, dok je još bila samo veoma talentovana mlada pijanistkinja i veoma talentovan mladi arhitekta.
„To je potrebno reći. Magi je bila veoma vredna. Njena radna etika je bila vrlo visoko izgrađena još u dečjem dobu. Ona je sa mnogo euforije, sa mnogo entuzijazma prišla radu u grupi, smatrala ga je veoma ozbiljnim. Magi je pritom bila šik. Kada se pogledaju njene fotografije sa ulica Pariza ili ulica Beograda, ja mislim da mi možemo da pomislimo kako je to snimljeno nedavno, možda danas. Dakle, njena moderna aura je toliko jaka da zrači možda i snažnije nakon svih ovih godina“, kaže Kojićeva.
Ističe i da je Magi bila jedna od retkih u svoje vreme, ali danas kada pogledamo obilje mladih devojaka koje sviraju u ključnim bendovima današnjice, mnoge mlade pijanistkinje poput nje, bilo na klasičnoj, džez, rok ili pop sceni, mnogo duguju Margiti Stefanović.
Muzičko delo Margite Stefanović u prvom planu
Mnogi smatraju da je Magi bila toliko harizmatična da je zasenila i frontmena grupe „Ekatarina Velika“. Zorica Kojić se ne slaže sa tom tvrdnjom da je Milan Mladenović bio u Margitinoj senci ili ona u njegovoj, ili u senci Bojana Pečara, ili bilo koga od drugih muzičara sa kojima su sarađivali.
„Oni su bili prosto prelepi, pretalentovani ljudi svog doba i divno je da mi danas možemo da čujemo jednu visokokvalitetnu muziku i divne tekstove o čemu takođe se možda sada više ne govori toliko često. Ali Margita čak i ako je bila u drugom planu ili bi neko na njenom mestu bio u drugom planu, jer nije bila vokalna solistkinja, bila je zapravo u prvom redu sa momcima. Tako da su svi mogli da je čuju, a Milan Mladenović kao jedna izuzetna ličnost je zaista davao Margiti kao ženi, kao svom vernom sabrcu, veoma mnogo prostora i ona mu je sa zahvalnošću uzraćala“, kaže Zorica Kojić.
Kao vrhunska pijanistkinja i veoma uspešan arhitekta Margita Stefanović je čak imala priliku da ode u Japan i tamo živi i radi, ali nije.
„Mnogo je bilo priča o nekoj ličnoj sudbini, a umetničko delo Magi je ono što je nama u prvom planu. Priče prolaze, a ono što ostaje je ono što je čovek stvorio i što je ostavio za sobom. I upravo ova izložba je namenjena tome da konačno se koncentrišemo na to što je umetničko delo koje je Margita Magi Stefanović ostavile za sobom“, smatra Dragan Ambrozić.
Pesme „Katarine Velike“, a posebno „Katarine II“, prvog benda kojem se ona pridružila pre tačno 40 godina ne bi imala tu neprocenjivu vrednost, da nije njenih aranžmana, njenih klavirskih melodija. Da nema njenog duha u svemu tome one ne bi opstale sve do današnjeg dana i ne bi imale taj umetnički naboj koji ih očigledno održava vrednim i važnim za mladu publiku i danas, dodaje Ambrozić.
Fotografija koja je izabrana za naslovnu stranu izložbe je nastala 1981. godine i na njoj vidimo jednu prelepu Margitu, nasmejanu Margitu, punu života i punu snova koji su se ostvarili, navodi Zorica Kojić na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.
Izvor: rts.rs
