O zar sam te večeri morao krenuti
sokakom tamnim u noć beskrajnu,
u noć hladnu i očajnu
gde provejava greh i smrt?
A da sam samo prethodnog jutra
krenuo uzvodno, zrakom spasenja
ka Istočniku hladnom i slatkom,
bio bih sada tamo gde nisam,
i ne bih bio ono što jesam,
tada bih te voleo nežno i čisto,
samo da nisam morao krenuti
sokakom tamnim u noć beskrajnu.
