fbpx

Glas starog razbijenog tiganja

 

Hoće li stihovi
nadživeti vekove?
Meni je svejedno!
Trava na mom grobu
rašće isto uz
glas noćnog vetra,
kao i uz zvuke pesme.
Žudnja za slavom?
Prah spašen od ruševine!
Kretanje je zakon života!

Gazila sam prah velikana,
videla sumnju u njihovo postojanje.

Grob nasleđuje grob.
Gde su epitafi?
Koliko ih osta?

Slava je dim.
Bunt ide,
ali kao što talas postaje pena,
tako i strast,
postaje poezija na svom kraju.

Slava je, dragi moji,
lutrija,
koju prave nekoliko usedelica
u žutim, belim, plavim,crnim suknjicama.

Poginulo mi osećanje.
Lice zemlje,
isparale bore greha i tuge!

Vladanka Cvetković
Vladanka Cvetković
Često se pitam i pokušavam objasniti sebe, svoju uskovitlanu misao, svoju podsvest, osećanja.Traganja još traju, a pitanja i dalje se nižu...