Nemojte se uplašiti. Nije sve kao što izgleda ali zato ume opasno da podstakne i opomene :-) Možda će neko poželeti i da odigra tj. izrežira ovaj komad. Sledi….
Pozorišna predstava :
„Roditelj u trendu“
Napisala: Nada Kljajić
Vreme dešavanja: Dva dana uoči 1. septembra.
Mesto dešavanja: Dnevni boravak jedne porodice. Učionica.
Likovi:
mama Vesna,
tata Milan,
sestra Milica,
brat Zoran,
deda Cveta,
učiteljica,
komšinica Bisa,
Prvi roditelj ,
Drugi roditelj
PRVI DAN (29.avgust 2014.)
1. čin:
Jutro, na zidnom satu je 6 i 30.
Mama Vesna u domaćoj haljini izlazi iz spavaće sobe . Čupava joj kosa, trlja oči, zeva, proteže se. Uzima džezvu za kafu sa stola i iz bokala sipa vodu. Dok pokušava da uključi plin, gunđa što joj to ne polazi odmah za rukom. Ponovo zeva, češe glavu, uzdiše. Zakuvava kafu, seda za sto, lista časopis, krsti se, cokće zbog sadražaja koji čita. Ostavlja novine sa strane, gleda na zidni sat i viče: Milane! Milane, hajde ustaj prošlo pola sedam!!!
Iz sobe dopire muževljev glas: Evo Vesna, nemoj da si dosadna! Šta se dereš probudićeš decu!
Vesna: Ma, šta me briga! Neka ustanu ionako će uskoro ustajati svako jutro, pa neka se navikavaju! ‘Ajde, bre!!! (nervozna).
Milan ulazi obučen za posao u dnevnu sobu iz spavaće sobe i neuspešno se trudi da nekako zaveže kravatu.
Vesna ga gleda kako se muči: Eto, ni kravatu ne znaš da vežeš, a buniš se! Treba da kažeš –Hvala ženo što me budiš! A ne da budeš tako nezahvalan. Retke su žene kao ja! Samo da znaš! (Ponosno pokazuje prstom na sebe).
Milan i dalje petlja oko kravate, posmatrajući se u ogledalu. Ona mu dolazi s leđa, okreće ga i vezuje mu kravatu kao dečiju mašnu.
Milan iznervirano: E pa stvarno ženoo! Ti si čudo!
Razvezuje kravatu i u žurbi srkne dva puta njenu kafu dok grabi aktn tašnu i prilazi izlaznim vratima: Au, dobra ti kafa Vesna! Bolja je od one juče, jer ima šećera a ne soli!
Za to vreme Vesna se ogleda u ogledalu i sebi govori: Baš si riba Vesna, baš si opasna!
Pokazuje prstom koliko je oduševljena sobom. Namešta frizuru, pući usta: Ja bih tebi draga uvek dala –lajk!!!
Milan kod vrata se okreće i vrteći glavom je posmatra: Ženo, ženo! Ti si nepopravljiva.
Vesna: Idi već jednom na posao! Nemoj mnogo da se praviš pametan!(Gura ga ka vratima). Valjalo bi da danas odemo do knjižare da kupimo Zoranu Sveske za prvi razred, kad se budeš vratio sa posla.
Milan se okreće, ljubeći je u čelo: Pa zar se nismo već dogovorili oko toga. Kupićemo sveske kada budemo čuli šta učiteljica traži.
Vesna ga prekida: Ma šta ona ima meni da kaže valjda ja znam bolje. Idemo i tačka! Nemoj da mi kvariš volju! ‘Ajde idi sad na posao već jednom!
Milan izlazi ne protivrečeći joj.
Vesna je sama u dnevnoj sobi. Hvata šoljicu sa željom da popije ostatak kafe. Shvata razočarano da je šoljica prazna: Bezobraznik jedan, popio mi je kafu! I umesto da ustane ranije i skuva kafu meni i njemu kao pravi muž, on popije moju i odjuri nezahvalnik na posao. Sad moram ponovo da kuvam kafu! Uh!
Prilazi šporetu uzimajući ponovo džezvu u ruke.
2.Čin
Na zidnom satu je 15 časova.
Vesna sedi na kauču i drži lap-top u krilu. Sa velikim zanimanjen posmatra sadržaj. Na ulaznim vratima pojavljuje se muž Milan.
Ostavlja umorno torbu na stolicu, prilazi Vesni i ljubi je u teme: Dušo, šta ima za ručak! Gladan sam kao vuk!
Vesna nezainteresovano ne podižući pogled sa lap-topa odgovara: Eno imaš paštete u frižideru i čini mi se komad hleba od juče u kesi, pa jedi.
Milan razočarano: Pa ti opet nisi ništa skuvala! Šta su deca jela?
Vesna: Pa šta sad hoćeš?! Prošle nedelje u petak si jeo pasulj. Rekao si da je bio fantazija. Što bih ja tu dobru pohvalu sad kvarla, jesi li normalan?
Milan stišavajući glas: Dobro, dobro,….nego gde su ti deca?!
Vesna sleže ramenima: Verovatno još uvek spavaju, nisam ih videla od jutros!
Milan: Ženo moja, mani se fejsbuka i idi vidi gde su nam deca!
Vesna: Evo, evo, samo da vidim šta je Vilotijevićka spremila danas za ručak. Zamisli ona svaki dan nešto kuva-luda žena! Ahaaaa evo: Kajgana sa sirom i kupus salatu. Al’ joj je i ručak! Pa moj je bolji 100 puta!
Milan se udara šakom po čelu: Joj ženo, pa gde je taj ručak? Daj molim te da ga vidim!
Vesna: Ma, šta hoćeš, mislila sam na onaj od prošle nedelje.
Milan: Jel’onaj legendarni pasulj?
Vesna rugajući se: Daaa, mislim na taj pasulj.
Milan na ivici strpljenja odlazi u spavaću sobu, treskajući vratima.
Vesna konačno ustaje nevoljno ostavljajući lap-top. Proteže se od dugog sedenja. Dolazi do dečije spavaće sobe ali i dalje uprtog pogleda u lap-top: ‘Ajde decoooo, ustajte! Jeste li normalni? Gle koliko je sati! Prošlo podne!
Odvaja pogled od lap-topa i pogleda ka zidnom satu: Ijuuuu, pa to je već tri po podne! ‘Ajde brzo ustajte! Udara rukom o dovratak.
Milica tinejdžerka od 13 godina izlazi iz sobe, čupava, neuredna. Zeva, trlja sanjive oči: Dobro, dobro mama šta se dereš?! Čujem te! Glava me užasno boli!
Vesna prilazi kćerci: Pa naravno da te boli kada si došla jutro oko 4 kući!To nije bilo u moje vreme! Preti joj prstom, a kada joj je sasvim prišla, zgađeno zapuši nos: Jaooo, Milice! Što ti smrdiš, na duvan i alkohol! A izgleda da se nisi ni kupala! Sram te bilo! Jesi li ti to pušila i pila?! A crna Milice?!
Milica se udaljava od majke podižući ruke u samoodbrani (za svaki slučaj): Polako mama jedno po jedno….(nabraja) Vratila sam se oko 4 jutros-da je tačno-tačno je! Celo društvo je pušilo, ja sam samo probala-da je tačno-tačno je! Celo društvo je pilo ja sam samo popila malecno pivce -da je tačno-tačno je!
Vesna zgrožena: Šta pušila si i pila pivo?!
Milica: Pa šta?! Zamisli da sam pila votku kao Gorica i Caca?! Ali nisam (ponosno), tvoja ćerka je pravi anđeo!
Vesna: Ma kakav anđeo?! U tebe kao da su svi đavoli ušli! Samo da ti otac to čuje! Ponovo seda za lap-top okrećući se leđima od ćerke.
Milica: Alo, mama nemoj ništa da mu kažeš! Zar je strašno što sam popila to malecno pivce (iza leđa majci rukama pokazuje veličinu flaše od dve litre prema publici)?
Vesna pomirljivo: Dobro nećemo reći tati. Nego što se ne okupa bar? Smrdiš k’o tvor!
Milica: Ehej, nećemo sad da se vređamo! Planirala sam ja da se tuširam. Ali kada sam se vratila kući bio je mrkli mrak. Jedva sam napipala kvaku od dečije sobe. Toliko sam bla umorna da je malo falilo da se strovalim Zoranu na krevet pa da ga ugnječim, da nije viknuo: Beži pijanduro! Shvatila sam da sam pogrešila, a kada je uključio stonu lampu lako sam pronašla svoj krevet. Od silnog umora nije mi uopšte bilo do tuširanja! Nego kaži tvojoj ćerki (umiljavajućim glasom dalje govori)-šta ima lepo za doručak?
Vesna konačno potpuno usresređena na sadržaj na lap-topu, odgovara : Eno, imaš paštete u frižideru i parče hleba od juče u kesi, ako tata to već nije smazao.
Milica se mršti: Au, mama! Ma, nema veze (odmahuje pomirljivo rukom) ješću nešto kasnije!
Dok polazi dečijoj sobi, Vesna joj dobacuje: Gde je Zoran? Jesi li ga videla?
Milica: Nemam pojma, nema ga u sobi. Zatvara vrata dečije sobe za sobom.
Vesna ne odmičući pogled od lap-topa se naglas pita: Gde li je to dete? Sigurno je krišom opet otišao kod dede! Stalno to radi kada primeti koliko sam zauzeta kućnim poslovima!
Milan ulazi u dnevni boravak: Hajde ženo da idemo do knjižare da kupimo one sveske što si jutros tražila za Zorana!
Vesna: Čekaj samo da vidim ovu Simićkinu novu kuću! Vidi samo kako je lepa! Ja pored tebe nikada neću imati ovako nešto! E, Milane, Milane!!!
Milan: Dobro, dobro ženo! Nemoj posle da kažeš kako ja nisam hteo da idem da detetu kupimo sveske!
3.Čin
Na zidnom satu je 18 časova.
Vesna isto obučena i dalje sedi za stolom, gleda u lap-top i jede kikiriki držeći se levom rukom za stomak: Jao, što mi krči stomak! Ne znam šta mi je! Jao!
U tom Zoran veselo ulazi u dnevni boravak držeći dedu za ruku i kesu sa hlebom: Zdravo mama! Prilazi i grli je, kupio sam ti vrućeg hleba iz pekare. Gura joj pod nos hleb. Vesna ga gura od sebe. Za to vreme deda skida šešir sa glave i stavlja ga na sto: Dobro veče snajka! Dok seda za sto na stolicu, Vesna mu rukom odgurne šešir sa stola na pod. Namršteno kroz zube tiho odgovori: Dobro veče…
Deda: Radiš li kakav posao na kompjuteru? A, snajka?
Vesna iznervirano zatvara lap-top i obraća se Zoranu: Pa, gde si ti majkino srce? Kad si to zbrisao kod dede? Opasan si mališa! Trlja mu kosu rukom.
Zoran: Pa jutros! Zar se ne sećaš da sam ti rekao da ću ići, dok si ti bila na skajpu i pričala sa komšinicom Jelom?
Vesna kao seća se: Ahaa, daaa! Sad se sećam! Skroz sam zaboravila! Nego svekre, da te nešto pitam! Da li je ovo dete nešto jelo? Znaš da ja ne volim kada mi deca preskaču obroke!
Deda sleže ramenima milujući Zorana po glavi i odgovara: Jeli smo nego šta. Jutros kulje i svežeg mleka, u podne pohovanu piletinu i pire krompir, a pre petnaestak minuta prženice i domaću slaninu sa paradajzom. Zoran zadovoljno trlja rukom po stomaku, oblizujući se i klimajući potvrdno glavom.
Vesna: Iju, taman posla! Pa zar hoćeš da mi dete dobije holesterol! Nikako ne sme da jede slaninu, bolje da si mu dao paštete, salame ili čajne kobasice. To je meko i lagano za jelo. Nadam se da se to više neće ponoviti!
Deda: vrti glavom levo-desno bez protivrečenja. Neće neće snajka nikako! Nego možeš li ti da mi skuvaš jednu kafu?
Vesna nevoljno ustaje sa mesta i uzima kutiju za kafu. Zagleda kutiju i konstatuje na glas: Nemam više ni mrvicu kafe! Od tog tvog sina nikakve vajde nema! A lepo sam mu naredila da je jutros obavezno kupi! Kakav lenjoš!? C, c,c,…
Deda ponovo pomirljivo sleže ramenima i kaže: Dobro snajka idem ja sad…
Vesna odmahuje rukom u znak pozdrava ne ustajući sa mesta.
Deda uzima šešir sa poda i odlazi napolje. Zoran ga prati i takođe izlazi napolje.
Milan ulazi iz spavaće sobe. Je li Vesna jel’ to moj tata bio?
Vesna: Aha!
Milan: Pa što me nisi zvala?
Vesna: Aha!
Milan: Stvarno nema smisla!
Vesna: Aha!
Milan: ‘Ajde već jednom se odvoji od lap-topa!
Vesna: Aha!
Milan prilazi bliže i unosi joj se u lice: Alo ženo! Jel’ti mene čuješ?
Vesna ga pogleda i ponovi: Aha!
Milan iznervirano izlazi gunđajući: sigurno nisi htela ni kafu da mu skuvaš!
Vesna mu samo na izlazu ponovo dobaci: Aha!
4. Čin
Na zidnom satu je 19 časova.
Vesna sedi za stolom nogu pruženih po drugoj stolici sa lap –topom ispred sebe i dalje.
Ulazi komšinica Bisa u dnevni boravak.
Bisa: Vesna, ženo pa gde si ceo dan? Nema te na ulici! Da vidiš samo novu Ratkovu drljaču što je jesenas kupio u Beogradu! Kaže da je nova a ona sva odrpana, sigurno je polovna!
Vesna se pomera da joj drugarica sedne: Sedi sedi Biso! Pa što mi nisi poslala poruku preko fejsbuka?
Bisa: Pa kako da ti pošaljem kada si nedostupna!
Vesna: E, zanala sam da ću nešto zabrljati! Ceo dan me nešto cimaju i nije čudo što sam nedostupna. Zamisli traže mi da jedu-gladni su! Kao da i ja nisam gladna, pa se ne žalim?!
Bisa iz džepa vadi čips i daje drugarici: Evo ti da malo prezalogajiš.
Vesna zahvalno: Hvala ti draga moja. Sedi da ti skuvam kafu, samo da pogledam šta je pre neki dan u svatovima nosila Zimonjićka!
Bisa seda do nje i isto sa zanimanjem gleda u lap-top, zatim zagleda Vesnu u domaćoj haljini i nered u kući. Maše negodujući glavom ali ništa ne govori.
Vesna ustaje sa mesta, sipa vodu iz bokala u džezvu i kuva kafu.
Milan ulazi: Oho, ovde se kafeniše! Zar nisi rekla Vesna da nemaš više kafe? Ili je to bilo samo zbog mog oca?!
Vesna: Hajde šta pričaš?! Naravno da imam kafu, ali za probrane goste! Nego idi vidi gde ode Zoran!
Milan bez reči odlazi iz dnevne sobe napolje.
DRUGI DAN (30. avgust 2014)
5 .čin
Na zidnom satu je 6 i 30.
Na scenu prva dolazi Vesna čupavija i musavija nego prethodnog dana, isto obučena. Vuče noge dok sipa vodu iz bokala u džezvu. Razočarano vraća praznu kutiju za kafu na mesto: Eh, Milane, Milane!!! Nemam nikakve koristi od tebe!
Milan ulazi u dnevnu sobu uredno obučen lepo vezane kravate spreman za posao: Jel’to mene moje zlato zvalo?! Prilazi da je poljubi ali ona mu izmače.
Vesna iznenađeno: Oooo, pa ti znaš sad da vežeš kravatu?!
Milan: Aha, naučila me koleginica sa posla!
Vesna ga imitira: Naučila me koleginica! Pa da ti tamo na poslu ionako ništa drugo ne radiš!
Ponovo uzima lap-top u ruke.
Milan: A pa ti ćeš i danas da „visiš“ na kompjuteru?!
Vesna: Šta te briga? Idi na posao!
Milan: Dobro, dobro! Otišao sam. A ti gledaj da danas nešto skuvaš. Doneću hleba i kafe kad se vratim sa posla, a zatim ćemo otići do knjižare da detetu kupimo sveske za prvi razred!
Vesna odmahuje nemo rukom suviše zauzeta sadržajem na kompjuteru.
Mihajlo ustaje potpuno obučen: Mama kad ćemo ići da kupimo sveske za školu?
Vesna: Ne smaraj me dete, ići ćemo…
Milica takođe ulazi u dnevnu sobu sa istim pitanjem: Stvarno mama kada ćemo ići da Zoranu kupimo sveske? Sutra mu je prvi dan u školi! Nemoj da učiteljica pomisli kako smo nemarni. Grli brata.
Vesna: Ma kupiću mu sveske, šta ste navalili, samo da ovde ovo završim! … Pričate mi kao da ja ne znam šta treba da radim. Ne treba nikakva učiteljica da mi kaže šta i kakao treba da radim! Znam ja i sama!
Jel’ da? Lepo moje prvače! Grli sina.
TREĆI DAN ( 1. septembar 2014)
6. Čin
1. septembar 2014. godine. Na zidnom satu 8 i 30 časova. Scena je izmenjena, sada
se vidi učionica. Učiteljica sedi za stolom, obraća se roditeljima koji sede naspram nje sa decom. Bez kucanja u učionicu upada Vesna našminkana i utegnuta u previše uske iscepane farmerice i kratku majicu gurajući ispred sebe Zorana: ‘Ajde dete ulazi kada ti kažem!
Zoran: Ne guraj me mama! Sramota je!
Vesna smejuljeći se bez izvinjenja usmerava Zorana da se smesti pored jedne majke sa detetom. Zatim se i ona ugura.
Učiteljica: Izvolite sedite slobodno! Pruža ruku Zoranu: Zdravo Zorane! Drago mi je što si došao u naš razred! Nadam se da ćemo se lepo družiti?!
Zoran lepo i kulturno odgovori: Hoćemo učiteljice! Hvala!
Učiteljica se zatim obrati Vesni: Nadam se da ste kupili bar jednu svesku kako biste zapisali šta će Zoranu trebati za ovu školsku godinu.
Vesna samouvereno: Ma, zapamtiću ja! Ne brini ništa! Samo pričaj šta treba!
Učiteljica se obratila svim roditeljima: Za srpski jezik je potrebno da đaci pišu na sveskama sa uskim i širokim linijama, jer ćemo učiti slova.
Vesna se ubacuje: Ma znaju oni i gde đavo spava! A ne da uče da pišu slova!
Zoran: Jao, mama!
Roditelji se došaptavaju negodujući.
Učiteljica: Dobro, dobro! Sve smo se dogovorili. Želim našim malim prvacima srećan polazak u školu, a vama dobru saradnju.
Vesna se ponovo ubacuje: Ma to zavisi samo od tebe učiteljice! Oni su već dovoljno pametni.
Prvi roditelj: Ćuti Vesna pusti učiteljicu da priča!
Drugi roditelj: Kako se to obraćaš? Valjda bi trebalo da ukažeš malo poštovanja prema učiteljici naše dece?!
Vesna odmahuje negodujući rukom.
Učiteljica ponovi: Dobro poštovani roditelji. Sa ovim je naš roditeljski sastanak završen. Sve najbolje vam želim! Do viđenja!
Dok roditelji ustaju i polaze prema izlazu, Vesna se glasno pita: Kakav je ovo skraćeni sastanak? Ništa nisam čula! Bolje da nisam ni došla!
Drugi roditelj: Da si na vreme došla čula bi sve!
Prvi roditelj: Hajde Vesna daću ti spisak potrebnih stvari za dete. Ne brini. Nemoj ovde da stvaraš nepotrebnu gužvu!
Vesna se razočarano obraća publici: A lepo ja sebi kažem: Teško tebi Vesna kada Zoran pođe u prvi razred!
Kraj
