Rediteljski prvenac Predraga Jakšića, film „Povratak“, pravo je osveženje u srpskoj kinematografiji i očekujemo ga u bioskopima širom Srbije od 21. februara za kada je zakazana svečana premijera ovog ostvarenja u beogradskom „Sava centru“. Predrag Jakšić je dramaturg iz Stare Pazove i potpisnik je scenarija i režije filma „Povratak“. Iza ovog neobičnog i zanimljivog projekta stoji producentska kuća „Arte“ Beograd, producenta i izvršnog producenta Miodraga Jakšića, a direktor fotografije je Boris Šebez. Muziku za film je komponovao Saša Milošević Mare, a montaža je poverena Ani Sremac. O svemu, za Pokazivač, govori scenarista i reditelj Predrag Jakšić.
Približila se premijera filma. Da li se oseća pomalo euforija kako se bliži premijerno prikazivanje i kakva su očekivanja po pitanju prijema filma kod kritike i gledalaca, s obzirom da je ovo debitansko ostvarenje?
Srećan sam što će film ugledati svetlost bioskopskog platna, evo, godinu i po nakon što smo završili snimanje. Uzbuđenje svakako postoji. Siguran sam da će se gledaocima svideti film, jer nosi energiju kakvu je srpski film imao nekada, a koja se u dobroj meri rasula u uobraženosti i u kalkulacijama o gledanosti, ali i u ispunjavanju očekivanja inostranih festivalskih žirija. Što se filmske kritike tiče, u Srbiji je i nema previše. Svega se nekoliko ozbiljnih filmskih kritičara kontinuinirano i savesno bavi tim poslom i siguran sam da će oni ozbiljno sagledati moj film, ne dajući mu unapred ni pluseve, ni minuse s obzirom na tu činjenicu da se radi o debitantskom ostvarenju. Nemam razloga da sumnjam u to.
Ako se napravi presek glumačke ekipe, jasno je da je ovo nesvakidašnja podela uloga kada se pogledaju prilike u srpskoj kinematografiji. Glumačka postava je napravljena od velikih holivudskih imena poput Džona Sevidža i Majkla Parea, kanadskih zvezda Nika Mankusa i Lazara Rokvuda, te sjajne srpske ekipe Dubravke Mijatović, Vesne Stanojević, Rade Đuričin, predvođenih Miloradom Mandićem Mandom, kome je ovo poslednje ostvarenje. Kakav je osećaj bio raditi sa takvom jednom ekipom i koliko je to prednost ili opterećenje za reditelja kome je to debitantsko ostvarenje?
Imao sam veliku sreću da radim sa glumcima tog kalibra. Postojala je kod mene određena bojazan pre početka snimanja, jer je nesrazmera mog neiskustva i njihovog filmskog iskustva bila dosta velika. Pokazalo se, opet, da veliki glumci nisu veliki bez razloga. Razumeli su moje želje, pomogli su mi kad je bilo potrebno i mislim da smo na kraju došli do najboljih rešenja. Zahvalan sam svim glumcima na pomoći i elanu koji su pokazali. Kada tome dodam da su svi oni moj prvi izbor, te da me niko nije odbio nakon što sam ih pozvao da igraju i da nisam imao potrebu da tražim zamene, zaista ne mogu ni na šta da se požalim.
Kada se zna da ste vi pisac scenarija, iz rediteljskog ugla, kolika je prednost kada je svaka napisana scena već viđena u glavi režisera i pre nego glumci stanu ispred kamere?
S jedne strane to, očigledno, može biti prednost, ali s druge i mana ukoliko se ne sagledaju svi segmenti jedne priče ili ukoliko se previše držite samo jednog kursa. Još tokom pisanja scenarija o njemu sam razgovarao kako sa Lazarom Rokvudom, tako i sa svojim prijateljem, rediteljem i filmskim teoretičarom, Milojem Radakovićem, koji su mi iznosili svoje dileme. Naravno, kasnije je došla saradnja i sa ostalim ljudima iz produkcije i ekipe, tako da sam, nadam se, dobro sagledao čitavu priču. Pisanje scenarija je, već samo po sebi, svojevrsno pravljenje filma, pa režiseru, ukoliko je i autor scenarija, to svakako može da pomogne.
Kakve su uspomene na glumce sa one strane Atlantika koji su navikli na velike produkcije i očekujete li u budućnosti da bi sa nekima od njih saradnja mogla da se obnovi?
Radi se o veoma prijatnim ljudima. Neposrednim i istovremeno vrlo profesionalnim, koji su na snimanje došli veoma spremni, kao da su došli na snimanje u Holivud. Trudili su se da doprinesu koliko god mogu da naš film ispadne što bolji i bili su iskreno prijatno iznenađeni našim odnosom prema njima. Čudna i divna situacija u kojoj oni zahvaljuju nama što smo ih pozvali, a mi njima što su došli da igraju u našem filmu. Kada sam pripremao film, što kroz duge razgovore sa Lazarom, što kroz komunikaciju sa ostalim inostranim glumcima, shvatio sam da se radi o zaista finim ljudima. Uz njihove glumačke kvalitete sa kojima sam, kao i svi filmofili, bio upoznat kroz njihove filmove, znao sam već tada da nisam napravio pogrešan izbor. Nadam se da ću ponovo sarađivati sa nekima od njih. Planovi postoje, a i oni su izrazili spremnost da ponovo sarađujemo.
Pošto ste vrstan dramaturg, da li postoji mogućnost da se u budućnosti oprobate i u pozorištu ili su planovi u najvećoj meri vezani za film?
Film je moja prva i najveća ljubav. To je i ostao. Za pozorište sam pisao. Bilo je nekoliko mojih tekstova blizu realizacije, drama „Andrić – nenapisani roman“ je i igrana pre nekoliko godina. Nedavno je javno čitana moja drama „Oče, naš“, a očekujem da bude i postavljena u sledećih nekoliko meseci. Stalno pišem, imam nekoliko novih drama, neke će, siguran sam, biti i igrane, iako je stanje u srpskom pozorištu dosta loše i gotovo da i nema mesta za savremeni srpski tekst ukoliko se ne radi o kvaziangažovanim temama i lobističkim sadržajima. Film mi je prioritet. Trenutno smo u planovima za dva filmska projekta. Jedan se čini nešto bliži realizaciji, drugi nešto dalji. No, nadam se da će klape pasti za oba.
Postoji li neki poseban trenutak koji vas veže za Povratak i šta mislite da će biti prevaga da publika zavoli ovaj film? Da li glumačka ekipa ili nesvakidašnja priča koja se odvija u zanimljivom i neobičnom ambijentu za naše prilike?
Sa ove distance ne bih mogao da zamislim priču „Povratka“ u nekom drugačijem ambijentu ili u nekoj drugačijoj podeli. Svi su ti segmenti ovom filmu dali neki poseban izgled i nešto je što će, siguran sam, ostaviti utisak na publiku. Gluma glavnog glumca Lazara Rokvuda , uz to je, svakako, jedan od najznačajnijih segmenata ovog filma i nešto zaista nesvakidašnje i snažno. Za mene su dva trenutka posebno važna kada govorimo o „Povratku“. Prvi je moje poznanstvo sa Lazarom, ostvareno zahvaljujući mom bratu Miodragu Jakšiću, bez čijeg ogromnog napora sigurno ne bi ni došlo do ovog filma. Ovo poznanstvo sa Lazarom mi je promenilo percepciju na sam proces snimanja, a mislim da je i on od mene dobio neku specifičnu povratnu energiju koja ga je više posle 40 godina i vratila u Srbiju da snimi svoj prvi srpski film, nakon više od 100 snimljenih holivudskih filmova. Drugi trenutak je dolazak Vesne Stanojević na snimanje. To je bilo na samom kraju snimanja, kada smo bili na ivici snage, kada nam ni vremenske prilike nisu išle na ruku. Radili smo poslednje pripreme za njene scene, a energija koju je ona imala i pokazivala prilikom tih naših finalnih dogovora vratila mi je neku vrstu spokoja da će sve biti u redu. Onu vrstu spokoja koju sam imao i nakon prvih razgovora sa Lazarom.
Arte produkcija koja stoji iza Povratka, mlada je, ali ambiciozna kuća. Možemo li u skorije vreme očekivati još neko zanimljivo ostvarenje kojim biste se na sličan ili možda potpuno drugačiji način, ali podjednako uspešno u perspektivi predstavili publici?
Miodrag Jakšić vrlo ozbiljno radi u okviru ove nezavisne producentske kuće i trudi se da mi kao producent omogući sve neophodne uslove za rad. Radimo i videćemo koliko ćemo i dokle stići. Kao što rekoh, u planu su dva filma, dosta različita međusobno. Jedan od ovih projekata je u nekim segmentima sličan „Povratku“ i opet će biti nešto novo kod nas. Jedna izuzetno snažna priča i veliki scenaristički iskorak za naše podneblje. Drugi projekat vrlo je inovativan u jednom nešto drugačijem smislu, da ne otkrivam previše i pre vremena i potpuno sam siguran da će, ako ga realizujemo, dobro prodrmati brod srpske kinematografije.
Za kraj poruka za posetioce portala Pokazivač i preporuka zašto bi trebalo da pogledaju Povratak?
Da bi videli jedan domaći autorski film kakav dugo nisu videli. Jedan zaista potpuno drugačiji film. Odličnu priču, iskrenu glumu, snažne poruke. Nakon odgledanog filma, gledaoci će imati, siguran sam, jako mnogo tema za razmišljenja i debatovanje.
Da podsetimo, premijera filma se očekuje u beogradskom „Sava centru“ 21. februara. Karte su puštene u prodaju i mogu se pronaći na blagajnama „Sava centra“ i prodajnim mestima Eventima. Hvala Predragu Jakšiću na izdvojenom vremenu za čitaoce portala Pokazivač. Vidimo se u bioskopu.
