Vreme u kome živimo sa svim teškoćama i nadama uz prizore stradanja i muke je obasjalo nekoliko savremenih pesnika koji su se svojim pesmama izdigli iznad njega. Među tim iskrama svetli sa već drugom zbirkom poezije i Olivera Šestakov.
Oliveru poznajem skoro dve decenije a upoznao sam je tek pri čitanju poezije. U moru pesama plivao sam poput ribe uživajući nošen svakim talasom emocija . Klasično obrazovanje, toplina porodice i čistoća Oliverinog srca očigledni su uzroci tog magičnog stvaralaštva. Čitajući njenu poeziju moj um je doživeo pravu projekciju slika toplih boja začinjenu višečulnim senzacijama.
Zbirka pesama podeljena je na cikluse misaonih, ljubavnih, rodoljubivih i godišnjih doba nudeći izbor čitaocu da izabere svoju stazu i uživa. Ritam pesama je kod ljubavnih tih a kod misaonih i rodoljubih zvonak. Kod pesama koje pevaju godišnja doba ritam je potpuno uklopljen sa nežnim lahorom i kao takav u skladu sa ritmom svakog emotivnog srca.
Tok svake pesme je logičan i razuman sa završetkom koji se od početka nazire i pruža jedinstveno uživanje. Stilski jedinstvena i formirana podseća nas na lepotu jezika izborom primerenih reči.
“Na mesečini svi će se putevi
zabeleti i u mraku noći
znaću kuda vode.
Ovim kojim sam došla
poći dalje neću,
jer znakove kraj njega
ne znam da čitam.
Zato ako opet nekada
budem mlada i na početku,
biraću stazu drugu neku,
kao Andromeda u sazvežđu
svom što luta i traži
vodilje do Mlečnog puta.
Zna da će ga sigurno naći,
za četiri milijarde godina.”
Pesmama Olivere Šestakov se vraćam u trenucima u kojima želim da uživam. Poneki stih citiram u društvu “pokislih”:
„Šta još hoćeš od života,
kada već sada imaš sve?“
ponekad u čudu pitam se.
Krov nad glavom, posao i zdravlje,
zar to nije dovoljno za slavlje?
Još i dobro dete,
kud ćeš dalje svete!
a mnoge pri susretu sa ljudima koji nikako da susretnu sebe:
“Kada pomisliš da si na vrhu,
na krovu sveta,
brzo te nešto podseti
da ništa večno ne cveta.”
poneki stih zgodan je i za udvaranje:
“Pogledi su se sreli,
duše i tela prepoznali.
Ruka u ruci, korak je lak,
kao jedan, vode ga zvuci.
Obraz uz obraz dišemo,
a dah nam se slio u jedan.
Srce do srca kuca,
vreme stalo je u tren.”
a poneke i za nauk generacijama koje dolaze a o generacijama koje su kao i mi neshvatajući bili samo gosti ove prelepe planete:
“Bat vojničkih čizama čujem kroz maglu,
što od Cera i Kolubare se diže.
To srpski vojnici marširaju,
vojskovođama slavnim,
Radomirom Putnikom
i Živojinom Mišićem predvođeni,
pokličima besmrtnih generala nošeni,
u istoriju slavnu, sa jurišem odlaze.”
Poštovana čitalačka publiko ako Vam znači mnenije jednog čoveka ovdašnjeg i običnog uzmite u svoje ruke Oliverinu zbirku i uživajte u višečulnom doživljaju sveta viđenog njenim očima i proživljenog dušom. Bićete u retkoj prilici da uživate u stihovima proizašlim iz čistog srca.
