fbpx

Jelena Dragičević Berat: Izbor partnera – slučajnost ili odraz naših ličnih uverenja

Da li spadate u grupu ljudi koji se lako vezuju? Preferirate li ljubavni odnos u kome se vežete i onda sve vreme strepite od toga da li će se pojaviti treća osoba ili izbegavate vezivanje, shvatajući vezu kao vid zabave i ispunjenja slobodnog vremena.

Možda ste ipak od onih koji su u vezi u podređenoj poziciji stalno ustremljeni ka tome da partner bude zadovoljan, a vama kako već bude jer „vi ipak, volite tu osobu“.

Kakav god odnos da ste odabrali, treba znati da gotovo svi ljudi imaju prirodnu i urođenu potrebu za ljubavlju i emocionalnim vezivanjem.

Foto: www.pinterest.com

Svedoci smo da postoje različiti tipovi partnerskog odnosa, ali istraživanja pokazuju da se po tipu emocionalnog vezivanja ljudi mogu svrstati u četiri različite kategorije.

Žene „karijeristkinje“, one koje najviše energije ulažu u posao, na emotivni aspekt daju malo, ne vole izlive nežnosti i sklone su površnim vezama u kojima ne postoji rizik od potencijalnog emocionalnog vezivanja koji bi narušilo njihovu samostalnost i nezavisnost spadaju u izbegavajući tip emocionalne vezanosti. Pripadnici ovog tipa imaju pozitivnu sliku o sebi, ali negativnu sliku o drugim ljudima. Oni se oslanjaju samo na sebe i smatraju da nikom ne mogu da veruju, izbegavaju bliskost. Vrednost bliskih odnosa ne prepoznaju kao važne i uvek naglašavaju svoju nezavisnost.

Muškarci ovog tipa takođe visoko cene svoju slobodu. Svoju individualnost dokazuju tako što su u životu promenili dosta žena, ali ni sa jednom se nisu zadržali.

Preokupirani vezom su ljudi koji imaju negativnu sliku o sebi i pozitivnu slika o drugima. Svoju vrednost dokazuju kroz primanje ljubavi od drugog što im umanjuje osećaj inferiornosti koji imaju duboko usadjen. Ovakve osobe razvijaju zavisničke odnose u kojima svoju ličnu vrednost održavaju kroz odnos sa partnerom, u tome što je voljena ova osoba pronalazi izvor svog samopoštovanja. Ovakav stav može biti potencijalni izvor mnogih emocionalnih problema jer ukoliko ih osoba koja im se dopada odbije, to će protumačiti kao dokaz vlastite bezvrednosti. Kako bi to sprečile, ove osobe su sklone različitim manevrima u kojima prikazuju smo onaj deo sebe za koji veruju da se partneru dopada. Oni žive u stalnom strahu od odbacivanja, imaju veze u kojima nema bliskosti, iskrenih emocija i intime.

Za razliku od prethodnog tipa, osobe sa bojažljivim tipom vezanosti pored negativne slike o sebi imaju i negativnu sliku o drugima. One smatraju da od drugih ljudi mogu očekivati samo loše, izbegavaju veze jer smatraju da im ljubav može doneti samo patnju i bol. Najčešće interesovnje pokazuju za osobe koje smatraju superiornijim od sebe i one koji ne pokazuju interes za njih. Oni su spremni da poslednji atom snage ulože u to da osvoje osobu i kada se to desi, one postaju ravnodušne. Mišljenja su da „čim je neko pokazao interesovanje za njih, sigurno nešto i sa tom osobom nije u redu“. Veze u koje ulaze osobe ovog tipa su haotične.

Oni kojima je prijatno kada razviju blizak odnos su osobe koje imaju izgradjen osećaj lične vednosti. Oni imaju pozitivnu sliku kako o sebi, tako i o drugima. Ostvarena ravnoteža izmedju potrebe za autonomijom i potrebe za pripadanjem krasi ovaj tip. Oni uzivaju u odnosu sa partnerom, ali vole i svoju samostalnost.

Čitajući ovaj tekst, verovatno ste se pronašli u nekom od predstavljenih tipova. Treba napomenuti da ako ste do sada ostvarivali odredjeni tip vezivanja, to ne mora biti trajna i nepromenljiva osobina. Uz odredjeni rad na sebi osoba može iz veza prožetih nesigurnošću i ljubomorom, doći do veza koje karakteriše poverenje i podrška.

Uvek treba početi od sebe…

Jelena Dragičević Berat
Jelena Dragičević Berat
Živim u Rumi. Po obrazovanju sam master psiholog, TA psihoterapeut, školski psiholog i asertivni trener sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji dece, adolescenata i odraslih osoba. Psihoterapiju radim i putem Skype-a. U svom radu koristim integrativni pristup u kome kombinujem metode iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Smatram da podrška, negujući pristup i davanje dozvola tokom psihoterapijskog rada mogu podstaći razvoj odraslih potencijala svake osobe neophodnih za postizanje važnih životnih ciljeva.