Čine se dalekim vremena kada je dobar apetit bio sinonim dobrog zdravlja. Da su se vremena u tom smislu promenila možemo videti po tome što se danasjedrost, tj punija fizička građa prečesto izjednačava sa gojaznošću i kriterijumi koji ih razdvajaju sve češće su odraz subjektivne procene pojedinca i ličnih sklonosti ka estetetici društva u kome živimo. U našem društvu, po ugledu na svetske danas je ekstremno mršava figura poželjna, pa je i ovaj kraj kontinuuma telesne težine pomeren i izložen isto tako subjektivnim kriterijumima i ličnom ukusu koji u današnje vreme ekstremnu mršavost smatraju socijalno poželjnom. Na taj način, gojaznost je postala značajan socijalni hendikep – nepoželjn ostanje.Osobama koje su gojazne pored „lošeg izgleda“, pripisuju se i osobine „slabog karaktera“, nedoslednosti, aljkavosti, lenjosti…
Međutim, da oba ekstrema predstavljaju poremećaje u ishrani o kojima se sve češće govori svedoče izjave stručnjaka koji se tom problematikom naglašeno bave poslednjih godina, ali i veliki broj ljudi koji zbog ovih poremećaja razvijaju različite fizičke bolesti i psihopatološke simptome.
Sa psihološke tačke gledišta, gojaznost nastaje kao posledica prisilnog prejedanja koje nije odraz potrebe osobe za hranom, već jedenja iz žudnje za hranom i drugih psiholoških razloga. U tom slučaju hrana se koristi kao odgovor na različite, nesvesne potrebe i želje organizma.
Hrana kao dominantan način oslobađanja od stresa, prevazilaženja dosade, opuštanje ili rasterećenje predstavlja samo neke od uzroka emocionalnog prejedanja. Ovakvim načinima ne samo da primarni problem nije rešen, već su kao posledica nekontrolisane konzumacije hrane usledile i psihološke posledice poput osećanja krivice, srama ili kajanja. O prejedanju ovde govorimo jer ne jedemo da bismo bili siti, već da bismo “umrtvili” neprijatna osećenja i tako veoma često konzumiramo prevelike količine hrane. Koreni ovih mehanizama pronalaze se u najranijem detinjstvu kroz odnos majke i deteta. U ovim slučajevima majke nisu raspoznavale značenja plača bebe, pa su na svaki plač i nezadovoljstvo deteta reagovale nuđenjem hrane. Tako deca nisu naučila da prepoznaju vlastita emotivna stanja, pa sada neprijatne emocije prevazilaze na neadekvatan i uvek isti način, umiruju se preteranim hranjenjem. One često izjavljuju da “jedu n anervnoj bazi”jer zaista one imaju doživljaj da je svako nezadovoljstvo, u stvari, glad. Svako unošenje hrane izaziva kod njih zadovoljstvo jer je asocirano s najranijim danima u kojima su majke hranu pružale kao zamenu z aljubav.
Neretko, ovo je izvan naše kontrole i zato da bismo povretili moć i postigli određeni stepen kontrole potrebno je pronaći načine na koj ećemo se relaksirati, npr. neku telesnu aktivnost, druženje s aprijateljima i slično.
Pored emocionalnog prejedanja, kod nekih osoba koje su gojazne postoji manjkavost u doživljaju telesnog ja, kao i problem seksualne identifikacije.Problem seksualne identifikacije je odraz zbunjenosti osobe povodom preuzimanja uloge svog pola, tj. osoba gojaznošću prevazilazi otpor prema oblinama i zrelom fizičkom izgledu.
Za razumevanje gojaznost ikoja je povezana s emocionalnim smetnjama, psihoterapija nam može biti od najveće pomoći.
Pored psiholoških uzroka gojaznosti, u obzir se moraju uzeti idrugi, kao što su metabolički, hormonski i konstitucioni. S tim u vezi, prvi korak u radu sa gojaznim osobama trebalo bi da bude utvrđivanje opšteg zdravstvenog stanja, zatim analiza stila života, utvrđivanje prehrambenih navika, kao i pogrešnih signala zbog kojih osoba možda pogrešno iščitava potrebe svog tela.
