Celog života nešto iščekujemo.
Da porastemo, da se zaljubimo, završimo ovo pa ono…
Da nam deca odrastu (prethodno se oženimo i izrodimo ih)…
Pa da završe škole, izaberu pravilne puteve, i krenu njima…
A nama ostaje da pored svih ostalih porodičnih, svetskih, državnih, gradskih i drugih očekivanja, čekamo i ovogodišnji Vimbldon. A kako je to bilo pre tri godine, evo priče:
SVI iščekujemomo početak Vimbldona. Novak igra sutra u 13.30…
Pa ima tome jedno tri godine, napisao sam ovu pričicu koja je imala puno uspeha među muškarcima ali i ženama bogami. Počele su naglo da se interesuju za tenis, čak i one koje su do tada jedva čekale da krene neki od velikih turnira i da im se muževi pogube kao u prenosima finala lige šampiona u fudbalu.
A evo je priča. U integralnom izdanju.
VIMBLDONSKO FINALE NA DORĆOLU
“ Najveće uživanje je u iščekivanju “ … *
Skoro mirno, Nebojša Visković , sportski komentaror ovom rečenicom najavljuje finalni servis u “ tie break “ ovogodišnjeg muškog finala u Vimbldonu kojim će Britanac Marej pobediti naturalizovanog Kanađanina Raonića.
Većina muškaraca je posle sinoćnje sjajne pobede naših košarkaša kojom su se definitivno“ukrcali“ u avion za Rio, relaksirano uz svoje omiljeno pivo posmatrala dobru borbu dva vrhunska tenisera . Nas nekolicina međusobnih kumova smo se skupili kod najzagriženijeg tenisera od svih nas na debelenom hladovinom skrajnutoj terasi na Dorćolu .
Ja sam , priznajem, navijao za Raonića, ne samo što je „naše gore list “ , već zbog nekog predosećaja da nema neke velike šanse protiv Škota koji je odigrao, pa skoro sva finala ove godine .
-Kako je dobro voziti gradom kad svi odu na odmore , rekao je ovaj što dolazi sa Novog Beograda.
-Ma to je zbog nedelje, čoveče, skoro prekorno ga prekida kum koji se spušta sa Vidikovca i dodaje – autoput je pun samo u pravcu Niša. A na Brankovom mostu samo par automobila .
-Šta ćeš Ti na Brankovom mostu ? Ubacuje se treći sa Karaburme .
„Vidikovac“ ga je samo pogledao stisnutih obrva a onda mu namignuo .
-I šta si ono počeo da mi pričaš, pre nego što su nagrnuli ovi sa prigradskih destinacija ? Okreće se kum sa Vračara domaćinu koji mu je u poverenju krenuo priču da se na proslavi mature sreo sa poznatom glumicom koju nije video godinama…
-Reče da te ščepala i izljubila ko “rod rođeni” …
-Ma kakav rod , nisam očekivao, stajala je sa nekim i pričala a ja sam prolazio pored, možda baš da se olakšam posle piva, kad se ona okrete i Bog zna kako iznenađena – pa gde si bre čoveče , nema te nigde .. I krete da me ljubi , a stisla pa ne pušta …
-Pa možda je nešto htela , šta ti je još rekla , dobacuje kum sa Karaburme koji je uvek po malo zavideo što domaćin zna jednu od najlepših glumica naše generacije koja je svima nama bila „deo vojničkih snova“ … Mokrih , dodao bi šeret sa Vidikovca .
-To što je ona možda i htela, ON sigurno ne može da joj da , a izgleda ni jedan od vas dečki … reče kuma koju niko nije primetio da se približava i tresnu ogromnu činiju sa sve čipsom , istim onim iz reklame Sergeja Trifunovića , sa onim izrazom na licu nadmoćne pobede nad ljutim protivnikom … I dok smo se svi zagledali u stilu , „šta to bi“ ili „šta nas to snađe“ , mogli smo samo da ispratimo pogledom besnu kumu koja je sve vitlajući u letnjoj haljini otišla polako stepenicama na sprat u svoj egzil …
Jedno vreme je bio tajac , a onda se oglasio Novobeograđanin , onaj koji uvek gubi preferans i sprema svakog drugog petka piće i meze u svojoj gajbi , večiti neženja ,u međuvremenu “dva put srećno”, kako kaže, razveden . Ne znam da li smo mu uvek, ali ponekad , samo ponekad sigurno jesmo ,i što smo stariji sve češće , žestoko zavideli.
-Sećate se onog mog druga Hranislava ? Onog , sa kojim sam bio u Iraku , davno posle fakulteta i vojske , pa kad smo se vratili on kupio „mercedes“ a ja ovaj stančić …
-I šta sa njim ? Upitam i ja, da održim konverzaciju .
-On mi je, dok sam sređivao stan , držao predavanje o tome kako treba da se ponašam prema devojkama .
-Nikad je ne ostavljaj da prenoći ! Ma koliko da je kasno ili rano, u tri u tri, u četiri u četiri ujutro, sedi i odvezi je ili naruči i plati taksi . Ali nipošto ne ostavljaj da prenoći . Nikakve četkice za zube i rezervnu šminku da ne ostavlja. I zapamti najvažnije : nikad, apsolutno nikad nemoj da si se prevario da joj daš ključeve od stana !
-Šta Ti je to , bre, palo na pamet ? Pitam ga , pokušavajući da se setim tog brkatog , uvek nasmejanog , stasitog , doduše malo ruralnog za naše prilike , tada mladog čoveka koji je bio raskopčan skoro do pupka i večito neobrijan …
-Tako sam se zaljubio, u malo da se opet zajebem i oženim . Upoznam simpatičnu koleginicu na simpozijumu, izvanrednu ženu po svim parametrima . Čista glava, zdravo, zrelo, sačuvano, zategnuto telo …
Pogledamo ga upitno i iznenađeno .
-I kakve to ima veze sa Hranislavom? Upitam u ime svih .
-Ni sam ne znam . Viđali smo se dobrih nekoliko meseci , bilo je sve u redu , rekoh , skoro da sam se zaljubio , pravili zajedničke planove za leto … Onda je duboko uzdahnuo pre nego što je nastavio :
-Sa jednog zajedničkog sastanka , krenemo na ručak mojim kolima i ona na moje iznenađenje , ali i zadovoljstvo, svakako, predloži da skočimo kod mene . Pri tom onako mangupski stavi ruku na moje koleno i uputi onaj obećavajući osmeh. Krene da mi juri krv u i niz glavu , što gore što dole. Svako od vas se seća tog stanja kada iščekivanje uživanja može da bude isto tako jako kao i samo uživanje … Onda opet duboko uzdahne i uzme da nateže pivo iz čaše, sporim , malim gutljajima…
-I ??? Svi , skoro u glas gledamo u njega , ali i preko njegove glave u stepenice koje vode na sprat da se slučajno ne prišunja kuma zmaj i prekine ovu ispovest dok Raonić ulazi u drugi “taj brek” trećeg seta …
-Ulazim ja u ulicu i gledam mogu li da ulovim mesto za parkiranje . Kao za inat , ali uvek je tako, mesta ni za lek .Okrenem jednom, drugi put . Onda meni ne samo napaljenom nego veći iznerviranom , moja deva hladno kaže
-Daj mi te ključeve od stana . Dok se ti parkiraš, ja ću da skuvam kafu, da se skinem i sačekam te gola u krevetu …
-I ? Očekujemo kreščendo skoro na nogama, kao publika na Vimbldonu .
-Ma, nema nikakvo „I“ . Setim se Hranislava i onog njegovog – nipošto , ni za živu glavu ne daj ključeve !
-I ??? …
-Okrenem lepo kola i odvezem je na posao …
-I ?
-I nikad mi se više nije javila niti je odgovarala na moje pozive …
Tišinu i muk koji je zavladao za stolom , sličan onoj tišini koja je zamenila huk iz gledališta u iščekivanju odlučujućeg servisa ,i u kojoj se, umesto egzaltiranog glasa sportskog komentatora koji je najavljivao taj odlučujući udarac kojim će Marej osvojiti ovogodišnji Vimbldon čula mudra konstatacija koja će obeležiti ne samo taj meč nego i ovaj naš dan:
-Najveće uživanje, dragi gledaoci , je u iščekivanju uživanja …
