Kad te se setim

Znaš kako nedostajanje
ume da ukroti reči.
U ćutnji niz horizon neba
bez krila ti letim.
Piši. Piši,
da se ne survam u ponor.
Progovori i pad moj spreči,
da te čujem od grmljavine
jače.
Reci mi, da li znaš,
kad iz oblaka kiši
da li to nebo plače?
Ili je to možda romor
moje ljubavi
kad te se setim.

Znaš, kako nedostajanje
ume da me smiri.
U sobi bez prozora
jedini vidik ti si
i njemu umoran sve jače
letim.
Piši. Piši,
da ne stane dah
i ovo srce što ispod
košulje viri.
Reci mi, da li znaš
kad iz oblaka kiši,
da li to svemir plače?
Ili to moja ljubav
ko sunce visi
kad te se setim.