Ovog leta kajsije su
Kao tvoje usne zrele,
A ja sivim.
Ne stižu mi na adresu
Reči tvoje izbledele,
Da oživim.
Iz daleka vetar nosi
Nektar rani od kajsija,
Glad da mine.
U oku mi čežnja rosi
Kao tužna melodija,
Od gorčine.
I sva ova žega sluti
Da ih sočne neću jesti,
Ovog leta.
U meni će uvenuti
I neću te više sresti,
Tuga cveta.
Al ostaće da mirišu
Kad jad zgusne
Dan oholi.
Čekajući žedan kišu
I tražeći tvoje usne,
Neka boli.
