fbpx
spot_img

Katarina Branković Gajić: Noć sećanja

Ja sedim za drugim stolom
Gledam kako ti kaplju boli
Pitam se da li je san ili java
Kad dve žene isto boli…

Jedna gitara i violina
Puca po nama setna pesma
Haljina pala na pola grudi
Niz lice klizi sećanja česma…

I ne pitaj šta me to muči
Životni voz što preskače stanice
Crni čuperak i čvrsta ruka
Moje su neizlečive stare ranice…

Nije to od dima i vina
Samo me spotaklo sećanje neko
Ja gledam i tražim zeleno oko
Sve je prošlost, reče neko…

I na tren osećam, kunem se glasno
Da po vratu mi klize usne
Njegove ruke preko ramena
Ah, te želje, čežnje puste…

Možda sanjam, al` neću da se budim
Svako vraćanje u svetlost dana
Odvelo bi me u patnju više…
Bolja je noć, kad bar na tren zaceli rana…

Katarina BG

Malo boemije dok ne počnu ponovna druženja Književnog kluba „Skadarlijska boemija“ u Skadarliji

Katarina Branković Gajić
Književnica koja potiče iz stare beogradske književne porodice. Njene pesme, romani i dela u kulturi, govore više o njoj, nego bilo koji podaci iz administrativnih papira, te otuda i nema potrebe pisati o plaketama, poveljama i zahvalinicama koje je dobijala za širenje kulture i pisanje. Član UКS-a. Predsednik Кnjiževnog kluba „Skadarlijska boemija“ koji je osnovala i uspešno vodi godinama u Skadarliji u vidu okupljanja pisaca iz celog regiona i šire. Član je Društva Skadarlija i tako učestvuje u organizaciji skadarlijskih manifestacija. Organizator više humanitarnih akcija. Uvek je bila i ostala SVOJA.