Da mi je da odem do Toskane
Sicilije, ili, pak Lombardije
Krenem niz strme vinogradske litice…
I zamislite…
… sretnem nekog zgodnog Talijana
Koji me dodirne nehotice
I reče da baš mene čeka i sanja…
I… odvede me u Firencu
U kafanu ovog divnog grada
Gde enolozi degustiraju vina
A, ja tako mlada
Predade se prizoru vinskog blaga
I pruži rumene usne
Gospodinu iz vinograda…
Energija topla, a jaka
Kao najlepša ljubavna balada
U noći ovog talijanskog grada…
Obično, posle vina
Transformacija emocija zavlada…
Vino… ah, kakva je to moć…
Lepo ga je gledati na izvorištu
Na čokotu
U staroj vinariji u buretu
U čaši kada se bude uspomene
Dušu nam mirisi oplemene
I…
Krenu sećanja kroz vreme…
Sada…
… Ostaje mi…
Da prošetam do našeg vinograda
Iako neću sresti gospodina crne kose
Sa trga onog talijanskog grada…
Jer… naše vinarije mirišu
Na muziku i dušu
Koju istočimo i napunimo čašu
Kada je teško ili radost zavlada
Za stolom jedne skadarlijske kafane
Našeg Beograda…
