Drugari,
Volela me jedna Milica
kojoj kupih brdo čokoladica.
A volela me i jedna Milada
što mi pojede kuću čokolada.
A simpatisala me i jedna Anka
što žvakaše žvake bez prestanka.
Zatim i jedna Rita
kojoj kupih 100 krempita.
Pa onda i Branka sita…
Sita, al` od mojih šampita.
A tek jedna Teodora…
E, njoj se sok kupovati mora.
Pa onda me volela jedna Marija
što i danas od mojih šljokica sija.
A za njom dođe i jedna Maja
čijim željama ne bi kraja.
A za Marijom bi je jedna Sneža,
mom džeparcu prava paukova mreža.
E, što me volela jedna Mica…
E, ona je znala gde je najskuplja pica.
A tek jedna Margarita!
Njoj se dopadala moja šarena pita.
Desinoj ljubavi nije bilo kraja
dok ne ponjupa sva ušećerena belanca od jaja.
A voleše me i jedna Bilja
što je jela kikiriki kao super Šilja.
Donekle i jedna Zorica
dok joj milija od mene ne posta parica.
Radunka je možda i najbolja bila,
samo je mineralnu vodu pila.
I Milunka je vodu pila
dok sok u kafiću nije otkrila.
Pa zatim prelepa Simona
što pojede bombonjera tri kamiona.
I Radomirka, i njen struk tanki
dok je ne proširi vagon napolitanki.
Pa Ivana, Kaća, Tamara i Nađa. Eh njihova lica bela…
Al` sve su imale omiljena jela.
I tako se ređahu imena razna
i ljubav mi postajaše kao kazna.
Al` najmilija mi beše ipak jedna Rina.
Radi nji prodadoh novčanik što mi pokloni strina.
E, od tada u ljubavi pauzu pravim
bar dok novi novčanik ne nabavim.
