Umoran sam od reči i vriske,
Od vozova, satova, sistema...
Staze uske i okuke skliske,
A u gradu ni skloništa nema,
Od čemera, nevera, teskobe,
Od sopstvene unutrašnje huke,
Ako...
Drvo uvak dostojanstveno čeka zimu i sneg i mrazeve. Čeka, stoji i trpi.
A čovek?
Čoveka uvek iznenadi bol, tuga, razočarenje, strah...
Misli da zna da...
Popodnevni zrak budi svenulu savest u Tebi,
prosvetli misli istina dana,
kad priznaš da lik ispred Tebe vredi,
jer ima vrlina i veliku dušu,
u duši ljubav kao...
Kada si obdaren posebnom vrstom osetljivosti, još kada na tome intenzivno radiš, ti bukvalno počinješ da osećaš za desetoricu, svaku promenu, sve
Da postaje nestvaran...
Vidim siluetu čoveka
koji prolazeći šumom
postaje starac.
Samo sedi starac,
nemoćan, izmučen, iznuren.
Koji hodi nazad,
a tamo ne stiže.
Koji gleda, a ne vidi
da je došao kraj.
Gledam kako postaje
...
Gde god da si sada, nisi mi daleko.
Negde na jugu, mirisi jutra probudiće tugu,
da caruje usamljena...
Karte će podeliti neko drugi
za poslednji Anjc ...
Lutamo ali...
