Tebi,
da baš tebi,
koji si mi bliži
od razuma,
koji si rečitiji
od svih
neizgovorenih reči,
koji si ludilo
i ovog bdijećeg
nadanja,
koji umeš
- tišinom
da me razumeš,
koji mi veruješ
da i ovom daljinom
znam
da...
Sve prolazi, pa i prolaznost
Kao što i smrt umire
Dok dobija i gubi važnost
Reka koja uvire
Sve nastaje i nestaje
I pitanje
Zašto smo tu?
Ostaje
Lutanje
Na tom prašnjavom putu
Izgubljenog...
Dan je počinjao njom,
a vrlo često počinje i sada...
Još uvek gledam iz tog grada
kako kiša niz obraze pada...
♠
Pa opet, kažem sebi...
Da te je volela...
Niko mi faliti neće. Na ovo ostalo duše
sleteće poneki svitac, oprezno kao da sluti,
i samo postelja prazna, po kojoj reči se suše,
listaće s prolećem...
NAD GROBOM
Senima dr Dejana Petrovića Račanca
Nad pepelnim grobom pauk mrežu plete,
Novembar je, kiša, stud vetrine svuda.
Odlazimo tiho, neznano gde-kuda (...)?
Svaku...
Ponovo si me povredio...
Još jedna bora na licu,
Slomljeno srce
I suzama ispisana stranica dnevnika.
Otišla sam,
Daleko od tebe,
U okrutno sivilo,
U beznađe...
Vazduh mi je gorak...
Pokušavam da dišem,
Al...
