fbpx
spot_img

Kibic fenster Mića Tumarić

BATINOPOKLONICI

Šaka jada je puna običaja. Čudnih. Blago rečeno. Jedan od njih je batinanje. Ono mu dođe kao običajno pravo. Ovdašnji žitelji smatraju da je batina iz raja izašla. Mada ima i onih koji tvrde suprotno. Da je batina sto posto đavolsko delo. Oni su, istina, u manjini.

Ne znam šta je istina. To mu dođe kao kokoška i jaje. Ko je stariji? Samo znam da se ovde naveliko taba. Oduvek. Čim se beba rodi, babica ga dobro odalami po guzi. Beba, naravno, mora da  plače. Tako počinje. Batinama i vriskom.

Postoji čitava paleta mera za urazumljivanje dece. Šakađani svoje naslednike smiruju galamom. Sa podosta žestine. Psovkama. Vulgarnim.

Kazne su šarolike. Šamaranje je najprisutnije. Ono je sastavni deo odrastanja. Tu je i kaiš. Tatin, naravno. Prut. Uže i levča spadaju u ekstremnije.

Malo slobodniji roditelji obilato koriste pesnice ili nogu. Nokautiranje i šutiranje, dakle. Sa milion modrica. Posekotina. Razderotina.

Profesori u osnovnoj školi imaju specijalne metode. Starije od obrazovanja. Istezanje ušiju. Nalik na praćku. Klasično šamaranje. Zavrtanje zulufa. Čupanje kose. Zna biti, bogme, i pesnica u oko. Ponekad radi i lenjir. Ili neko drugo nastavno sredstvo.

U srednjoj školi je drugačije. Deca su u međuvremenu porasla. Opametila se. Od silnih batina. Imaju potrebu da sve to nekom vrate. Sa kamatom. Pa masovno okreću  list. Masovno prebijaju profesore i profesorke. Direktore. Kuvarice.  Prezauzeti su opštim tabanjem. Četiri godine im prosto prolete. U odrastanju i sazrevanju. Kad maturiraju, svi imaju bogat mladorazbojnički staž. Postaju batinopoklonici. Siledžije sa zavidnim  iskustvom.

Na fakultetima država okreće list. Prinuđena je na to. Dojučerašnje osione srednjoškolce treba dovesti u red. Zato policija pegla studente. Nemilice. Pre i posle predavanja. Na ulici. Na fudbalskoj utakmici. Posebno na protestima protiv vlade. Služba prinude dobija odrešne ruke. Pa se razmahne. Pendrecima. Šmrkovima. Nogama. Pesnicama. Mobilnim telefonima.

Prebijanje studenata država podržava. Kao pokaznu vežbu. Opamećivanje batinama traje u kontinuitetu. Sve dok student ne diplomira.

Nakon završetka fakulteta, od novopečenih stručnjaka svi dižu ruke. Država je u tome prva. Pa onda policija. Ni lopovima nisu zanimljivi. Prazni su im džepovi. Nigde ne rade. Siledžije ih sažaljevaju. Kriminalci izbegavaju. Previše su obrazovani za njihove poslove. Tad diplomirani Šakađani počinju sami sebe da tuku.

Prethodni tekstLabud N. Lončar: U snu
Sledeći tekstMisao dana
Deana Sailović
Deana Sailovićhttps://deanasailovic.wordpress.com/
Satiričar, autor tri knjige “Princeza na zrnu razuma” , “Elektronska ispovedaonica” i "Koji sam ja meni idiot". Priređivač knjige "Žena i aforizam". Član Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Beogradskog aforističarskog kruga. Urednik satirične redakcije na Pokazivaču.