* * *
Mesec je zaspao u kanti mleka.
Sa majčinim blagoslovom je
zaspao. I stepa je sasvim natopljena
mlečno-lunarnim srebrom,
ispresecanim zracima zvezda.
SLAVUJ
Neću da pevam za korumpiranu zemlju
I te prezrene duše
Pa čak i rušitelje zemlje
Moja pesma je samo za plavu noć
I plemenite duše svih vremena
I tišinu zore
PROLEĆNA KIŠA
Davno čekana kiša
S neba napada suve grane
I iznova cvta uvelo cveće
Prolećna poplava puni reke
Samo nad sedim vlasima,
Proleće nema moć
Ma koliko da stari bunar
gleda u zvezde
Voda neže oživeti
Suvu unutrašnjost
SVE JE KAO I UVEK
Dolazi sumrak
i laste lete kući
U svemiru bez dna
Sve je uronjeeno u san
Budan sam samo ja
Jednom rukom grlim noć
A na drugoj spava voljena
VETAR
Dolaziko i odlazimo
Nagi
Tamo gde smo rođeni
Postoji samo vetar
I kada nas ne bude bilo
Ostaće samo vetar.
U mom snu
Pomilovao si moje suve vlasi i prošao
Kroz beznađe kamenih granica
Svih naroda
Lako si se podigao iznad zemlje
Poljubio si mirno nebo
Ono je u znak protesta kriknulo
Kuda će otići mirisni vetar
Gde će ga stići osveta?
O tome ništa ne znamo
Nežni vetar
Skitnica vetar
Vetar koji peva…
TVOJ OSMEH
Dolazim iz stepa
Gde cveće ne cveta
A ti nisi mogla da vidiš bele pahulje
Kako lebde nežno po noćnom nebu
Ti si devojka sa južne strane
Ne mogu te odvesti odavde
Izgledaš mi kao grana jorgovana
čiji je miris ispunio moju odeću
Vratiću se sam u stenovita prostranstva
Pustinje Gobi
I zauvek će mi nedostajati plodovi banana
Mogao bih se odreći svega
Ali tvog osmeha – nikad
VEST
Dete stepe
Nevidljiv sam u sumrak
Ali, što je tamnija noć
Jače sijam
Poput zvezde ispunjene srećom
javljam celom svetu–
Nisam sam
