P A L A Š
Poljski kralj Jan III Sobieski u svojim pohodima protiv Turaka jahao je konja po malo čudnog imena: Palaš.
Palaš je u stavri jedna vrsta pištolja ondašnjeg vremena. Pucao je i izbacivao metke na neprijatelja, sejući paniku u njegovim redovima.
Takav je bio Palaš. Snažan, žustar i eksplozivan poput pištolja. Kada sam na Googlu video kako je izgledao kralj, nije ni čudo što mu i konj izgleda tako moćno.
Kralj, mrga od čoveka. Trebalo ga je nositi u svoj toj gvožđuriji od ratne opreme.
Kara Mustafa, turski sultan, nije imao šanse protiv njega u velikoj bici kod Beča. Rasterao ih Jan i spasio Imperiju.
Ti Slaveni su baš nerazumni. Uvek se tuku za nečiju korist i za nečiji račun, umesto da gledaju sebe. Nije Jan čitao Seobe Crnjanskog i izvukao pouke. Zbog verskog raskola je nastao i Taras Buljba i sukob dva slavenska naroda. Nije lepa Poljakinja uzrok sukoba nego vera. Jedni drugima zlo činimo, ne glasamo čak jedni za druge ni na Pesmi evrovizije. Ovo je bio kratki lament za Panslavizmom.
No, bilo kako bilo, veliki kralj Jan III Sobieski je sa svojim konjem Palašem ostavio trag u istoriji ratovanja i svakako zasluženo njegov bronzani spomenik u ratničkoj pozi na Palašu podseća na te slavne dane poljske istorije.
A Palaš se našao u eregeli zaslužnih, znamenitih konja.
Konjotrk u vremenu Dušan Puača
