Srele smo se danas…
Tetka Milica, majka mog druga iz detinjstva. Moj srdačan osmeh sledio se pred praznim pogledom koji me dočekao.Kao da je prolazio kroz moje zenice, negde tamo daleko, u neko vreme…
Nije me prepoznala. Obraćala mi se kao da sam stranka na šalteru banke u kojoj je radila. Ljubazno i užurbano mi je obećala da će sutra biti gotovi neki papiri. Pristala je da krenemo zajedno…
Grč bola na licu njenog sina…
– Opet, rekao je.
A onda mi je pričao kako mu je bolest odnela majku, kako je nestala ona vesela, lepa žena. Kako više nikoga ne primećuje, kako pate oboje, svako u svom svetu. Kako mora raditi da bi živeo, kako nema novca za ustanovu u kojoj bi imala stalni nadzor, kako je propao njegov brak, kako je ostao bez posla…
A tako skoro sve je bilo drugačije.
Ona je sve zaboravila.
I nju su svi zaboravili.
Lela Milosavljević: Zaborav
