fbpx

Ljiljana Skelić Vemić: Ćutljivo moje nebo

Ćutljivo moje nebo
mlekom podojeno,
zapleši lagano 
poput sanjivih oblaka,
Zapevaj neżno 
u obraze svoje,
neka se radost
prospe po planini.
Pusti sunce da siđe
u leto zakasnelo,
na breg pusti 
tu kraj mene
stopala oktenutih
u pogrešnom pravcu..
Gde leptir jedan
u travi kiku plete.
Probudi, 
ptice zaćutale,
cvrčka usnulog u sred vreże…
Neka se oglase
pre ivanjske noći…
Ćutljivo moje nebo,
pošalji radost …
Skupljaću je u naručju
kao breme…

Ljiljana Skelić Vemić
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.