fbpx
spot_img

Ljiljana Skelić Vemić: Pesme moje

Pesme moje, deo su mene,
ne vidim ih po noći,
već listam,

dodirujem dlanom.
Pisane su u sećanju
bez datuma,
u svakoj krvarim,
zalečujem ranu.
I svaku dišem 
bez osmeha
u danu, 
što natraške je koračao,
kada ruke su žudele
ljubav da prigrle,
u danu što beše
od noći tužniji,
sebe zaboravih.
Utočište nađoh
nad listom papira…
Pesme moje,
uvek su uz mene 
Ja… 
Tužni gospodar, sa njima.

Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.