Zamislite…
Svet se promenio.
Komad njega je nestao.
I srce mu je ubijeno.
Pod stablom hrasta, zakopano.
Slike su sasvim jasne.
Pejzaži su nestali davno.
Po mračnim svodovima
oni nas vode…
I… Ne znamo, šta je naše
i kome pripadamo.
Mutnog pogleda
na međi stojimo.
U ušima odzvanja, obećan glas.
Samo su naše ruke i noge.
Mnogo toga je oduzeto.
Pitamjo se…
Gde je ta granica izdržljivosti…
U čemu je spas.
Ljiljana Skelić Vemič: Pitanje
