fbpx
spot_img

Ljiljana Skelić Vemić: Putuju misli

Prosule se misli

do najdaljih ivica.

Udišu svetlost

iz oblaka.

 

Deoba moja,

u duši rastavljena

k’o tvrda reka,

duž obala.

 

Lažljivi vetar

odnekud duva.

Hladna svetlost

treperi.

Zvezdana je vatra,

utihnula davno…

Prsti se ućutali,

umorni su…

Ožiljcima zašiveni !

Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.