Kao da su sve tuge sveta
nacrtane na tvom licu
i krv ti boju promenila
znaš onoliko
koliko u prolazu pokupiš
uz mučnu neizvesnost
pipajući po mraku
moliš da neko
napiše Pesmu
samo za tebe
pred tajnom
zatvaraš se u Reč
iz godine u godinu
postaješ sve tiši
misao ti legla
da nikad ne ustane
čovek se zaustavio
a vreme i dalje teče…
