Jelena Milovanović

    Imali smo, i još uvek imamo teške trenutke. Negde sasvim sa strane stoje čežnja, nada i strepnja, čvrste poput kamena. U grlu čuvam zaostale jecaje svaki put kada odlaziš bez pozdrava. Dan se vuče...

    Za tebe je ulaz uvek slobodan. Puštam te u svoju maštu u bilo koje doba dana i noći. Nesigurno hodaš po samoj ivici mojih snova, svojim koracima lakim poput paperjastih...

      Kada ljubiš, ljubi tako da mi zaigraju obrazi. Pomiluj nežno kožu od svile. Neka se vreme ukopa u mestu. Kada ljubiš, ljubi tako da zadrhte usne i razvuku se u...

    Još noćas te puštam u srce ranjeno od nemira. Dajem ti poslednju priliku da rečima ispišeš svoje kajanje u gluvoj tami ove sobe. Svejedno, to ti neće pomoći. Ne opraštam...

    Plašim se, iscureće vreme kao pesak peščanog sata. Svaki trenutak lagano kroz drhtave prste klizi. Kao da kroz mrak opipavam sate i minute. Čak i kada si tu, vreme se vešto izvuče kao...

        Zalutala je sasvim iznenada do moje sobe u polutami. Ćutimo poljupcima. Ćutimo dodirima. Reči se najednom gube. Beže nekim svetlim ulicama bez značenja, bez smisla. Tražim tvoje oči drhtavom rukom. Tražiš moje usne svojim...

    Fali mi jutarnje sunce koje se probija kroz rupice na roletnama, i svojim zracima nas nežno miluje po obrazima, dok ti ležim sa leve strane grudi, a ti nežno provlačiš povetarac od...

    Korake ti znam . . . Od trenutka kada si u moj život ušao. Nežno, na vrhovima prstiju, sasvim tiho, da ne probudiš mene, sanjalicu. I nije bilo potrebno da ih u...

          Iza svakog zida čeka me čudo, i na svakom od njih reč - nesigurnost - piše. Srce je prestalo tući kao ludo, skupila se duša, nema više . . . Na vrata...

Znam, ponovo ćeš reći kako sam luda. Šta ću kada se pod moju kožu uvukao sumnje crv. Vidim te i tamo gde jesi, ali i gde nisi . . ....

  Poželeću još jednom da pogledam u tvoje oči. Kao da si pored mene, dodirujem vrhove jastuka i pričam sama sebi neku nepoznatu priču. Poželeću još jednom da pogledam u tvoju kosu. Samo...

  Nikada nisi dozvolio da postanem tvoje nešto. Kada ti tuga ispuni oči, kada osmeh odleprša sa lica, uvek sam tu. Na mome ramenu nežnom poput svile ostavljaš uzdahe, onako usput. Često zaboraviš svoje meke...

  Ako želiš, neka bude kriva ova noć. Zato pokidaj sreću na komade. I dok sve postaje besmisleno izmedju nas, ne diži na mene glas. Oprosti mi što volim drugog, ali tako se poklopilo. Evo, srce se...

    Želela sam noćas da budem daleko od tebe. Nije mi se dalo. Sada ćutimo u mraku, reči su postale nevažne i male. Pod tvojim prstima drhtim, dok sa ramena mi klizi košulja...