fbpx
spot_img

Ljubav nemir pali

Foto: Milan Mitrović
Foto: Milan Mitrović

Ti si kao dunje kriška
Al ruka mi kratka,
Mnogo sam se zaljubiška
Mnogo si mi slatka.

U mom srcu ima mesta
Da ga s tvojim spojim,
Zaljubi se curo smesta,
Za tebe postojim.

Daj mi srca delić mali
Ko ružu iz vrta,
Ljubav vreli nemir pali,
Ne smeš biti škrta.

Ti si kao svitac noću
Što mi grebe grlo,
Opusti se, kaži hoću,
Sviđaš mi se vrlo.

U mom srcu samo ti si
Ko u gnezdu ptiče,
Zaljubi se, beba nisi,
Šta se koga tiče.

Daj mi srca delić mali
Ko ružu iz vrta,
Ljubav vreli nemir pali,
Ne smeš biti škrta.

Prethodni tekstPožuri…
Sledeći tekstČestitka: Zlatne devojke, bravo!
Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.